GLORIFIKACIJA PATNJE i MILITARIZACIJA FITNESA: Kuda ide ovaj brod trendova u masovnom fitnesu? [DO #14]

U ovoj Dnevnoj opservaciji prenosim tekst koji sam još 2017. ili 2018. spremao, a nisam ga objavio. Jako je interesantan za sve koji se bave fitnesom kao treneri. Dotaći će i sve Ironman ratnike.  Autor je  Jonathan Angelilli, osnivač Train Deep. Tekst posvećujem Ivanu Radenkoviću, duhu BRC-a. Tekst prevodim u celosti bez komentara.  

Život je borba. To je nekako postalo pravilo. Čak i da shvatamo da je život borba ne znači da moramo da se uništimo svaki put kada odemo na trening. Ipak, postoji neviđeno jak trend u fitnes industriji koji slavi vežbanje kao rat do krajnjih granica prema telu.

Zovem ga: militarizacija fitnesa – svi boot kampovi, Marincima inspirisani treninzi, ludački intezivne bodi-bilding rutine – generalna glorifikacija patnje.

Ovaj trend je simptom velike bolesti. Živimo u kulturi koja je opsednuta agresijom, koja je ušla u sve pore života, pa i u vežbanje.

Iscrpljenost nije statusni simbol

U stvari, iscrpljenost je postala statusni simbol u našoj kulturi. I to je problem – radimo i treniramo do trenutka kada pucamo. Od malih nogu smo bombardovani da ako želimo da budemo uspešni moramo da radimo prekovremeno, da žrtvujemo zdravlje, prijatelje, čak i sreću da bismo postigli ono što želimo.

Biti hronično izmoren nije ključ uspeha, nego put ka bolesti i disfunkciji. U najvećoj meri izaziva tegobe koje su u 100% slučajeva mogu sprečiti. Dr Meyer Freidman, doktor koji je prvi identifikovao tip-A personality trait zove ovu zapadnjačku bolest “the hurry sickness.”

Mi ne govorimo stvari kao što su: “Kladim se da će da mi otkažu bubrezi pre tebe!”, ali tako se ponašamo. U fitnes industriji, postoji tone ljudi koji spolja izgledaju jako, ali su unutra slabi do bola. I znate kako ih zovemo? Lideri. Zato što im drugi ljudi plaćaju puno novca da bi naučili njihov izopačen i površno razumljiv fitnes.

Kako militarizacija fitnesa utiče na vaše vežbanje?

Na sve načine. Utiče na vaše zdravlje, sreću i održivost vašeg programa kao i na sposobnost da dosegnete vaše ciljeve.

Da li verujete da je bilo šta od sledećeg tačno?

• No pain no gain. Morate da patite da biste bili u formi.
• Više je uvek više.
• Vežbanje nije zabavno, nego obaveza.
• Ako ne povratim, štedim se.
• Dobar si koliko i tvoj poslednji trening
• Osećam se kao gubitnik kada propustim trening.

Ako ste odgovorili sa DA, vi fitnes razumete kao “vežbanje je rat”. I to je u redu, ako želite da vodite rat sa vašim telom. Mnogi od nas idu kroz tu fazu. Ja sam proveo deceniju u njoj. Imam povrede koje to dokazuju. Ne zadirkujem vas, samo kažem da to nije jedini način da se trenira, i sigurno nije održiv način.

Šta su ostale mogućnosti?

Raznorazne. Jedna od njih jeste odluka da učimo i razvijamo svest o svom telu – o tome šta ga hrani, čini jačim, šta mu prija i šta ga isceljuje u celoživotnom procesu istraživanja sebe, a ne teret obaveza ili militantne operacije. 

Mnogi ljudi vole da plešu i oni mogu da “otplešu” sebe do novog tela. Drugi bi mogli da pronađu duboko zadovoljstvo u praktikovanju borilačkih veština da bi postigli fitnes ciljeve. Onda tu su jogiji, koji koriste pokrete tela kako bi manifestovali veličanstvenost svog tela. 

Ništa od ovih nabrojanih pristupa nije samo po sebi ni dobro ni loše, ali su vredni da se istraže, ako želite održivu, sveobuhvatnu i balansiranu praksu pokreta. 

Mudro korišćenje intenziteta i normalizacija nelagode

Postoji velika razlika između korišćenja intenziteta vežbanja mudro i kompulsivno. Da biste došli do fitnes ciljeva morate da se suočite sa svojim limitima i morate da se izborite sa nelagodom. To nije izgovor da radite svaki dan najnapornije što možete. 

Pronađite srednji put. Budite OK sa nelagodom, naučite da interpretirate znakove vašeg tela, senzacije i signale i znajte kada treba da date gas a kada treba da odmorite. Možete ovo prepustiti i vašem treneru ili pulsmetru ali je najbolje da sami naučite da slušate svoje telo. 

Svi zdravstveni i fitnes ciljevi zahtevaju trajnu motivaciju. To je avantura ne destinacija. Uživaćete u ovoj avanturi više ako je prihvatite kao svoju, umesto da pratite gomilu.

Ovaj članak je napisao Jonathan Angelilli i preveden je sa sajta TrainDeep. Jonathan je bivši zavisnik, miroljubivi ratnik, trener poznatih, elitni atleta, uspešni pisac, učitelj i student. Iznad svega je Exercise Alchemist™, neko ko je strastven u vezi sa snagom holističkog vežbanja koje transformiše pojedince i svet u najbolju verziju sebe.

Diskusija na članak je ovde.