Profesionalci u oblasti marketinga u sportu u Srbiji do sada nisu imali svoje mesto okupljanja.

Ova oblast marketinga u Srbiji nije do sada bila prepoznata kao zasebna oblast u marketingu sa svojim specifičnim karakteristikama, no ljudi, organizacije i projekti u oblasti marketinga u sportu u Srbiji postoje i razvijaju sjajne projekte.

Ko može i treba da se prijavi?

Ukoliko vodite marketing funkciju u vašem sportskom klubu ili radite u agenciji ili kompaniji koja realizuje kampanje i sponozorstva u oblasti sporta, na pravom ste mestu.

Misija grupe

Povezivanje svih profesionalaca. Učenje i razvoj kompetencija. Promocija sektora u vremenu u kojem se sport u Srbiji razvija kako po pitanju masovnosti, tako i po pitanju rezultata i profesionalnosti u radu.

Povežimo se, uključite se u grupe na LinkedIn-u i Fejsbuku.

Na Mass Participation Asia 2018 konferenciji održao se jedan sjajan panel o tome kako angažovati trkači, volontere i sve jasnosti koristeći tehnologiju.

Možda ste već skapirali moj stav da je forma panela na koferenciji jako opasno iskustvo. Ili su toliko loši da su svi gledaoci na telefonima ili se desi da ljudi krenu da otvaraju važne teme. Ovaj spada u ovu retku grupu kvalitetnih.

• MICHEL SCHRAMA Marketing & Partnerships MYLAPS
• MOHAMMED IQBAL Founder and CEO, SweatWorks
• SANCHIT MALIK, Co-Founder, Townscript
• SHANNAN GOVE Co-Founder, Rosterfy
• Facilitated by SAM RENOUF, CEO, Motiv

Evo glavnih tačaka koje sam izdvojio:

Uloge CMO i CTO se spajaju ili rade vrlo usko zajedno.

Inteligentni marketing, CRM; razumevanje podataka

Šta se dešava između događaja za trkače? To nije samo mejl posle događaja

Integracija foto sistema, registracionog, CRM, rezultata i timing system. Live tracking

Zamislite da dobijete poruku: “Hej ovo je bilo tvoje vreme godine, da li si bolje spreman ove godine?”

Tehnologija je komplikovana da se koristi jer je malo ljudi u timu. Dobri primeri: Spartan, TSC New York maraton…

Sistemi treba da budu plug and play. Mnogi organizatori nisu tech-savy, nego nešto jednostavno.

Dan sa najvećim engagmentom sa trkačima i navijačima je dan posle trke!

Wearebles – više nije da napravim ja svoj, nego kako da se integrišem sa njim. Npr ako si u blizini mog džima i uradio si trening, onda se te kalorije, kilometri i minuti ubacuju u moj app koji već imaš na telefonu.

Kako se koristi gajmifikacija u slubži engagmenta? Kada se kaže gejmifikacija misli se na igrice, ali gejmifikacija može biti i u delu nekog proizvoda.

Šta tvoj brend znači tvojim korisnicima? Kada to znaš, možeš da izabereš jednu li dve stvari pa da nagrađuješ ljude. Odličan primer jesu 6 zvezdica i iskustvo gejmifikacije koje World Marathon Majors sa tim nosi.

Gejmifikacije nije u stvari igra, više je sistem nagrada. STRAVA segmenti su odličan primer toga. Gejmifikacijom pokazujemo poštovanje.

Ako trčiš više puta polumaraton, možeš dobiti druge boje bib, kao onda ljudi znaju da si “premium”, tj neko ko je poseban.

Znaj svog korisnika: Bayern Munich app, sa tom aplikacijom znaju koja kola voziš, koju avion kompanijom, gde živiš pa te navigira na tekmu, pa onda znaju kada si otišao kući sa stadiona, i daju ti savete kuda da ideš, popuste… da li si zainteresovni za hranu, tehnologiju….

Snimak panela je u nastavku.

Zamislite situaciju. Vi ste elitni trkač iz USA i favorit za olimpijsko zlato na Olimpijadi. Vaš sponzor je adidas ili Brooks. Nažalost, veoma teška situacija za vas, jer je Nike sponzor atletske federacije USA i cele reprezentacije Amerike i imate problem sa vašim sponzorom. Upravo se to dogodilo još 2016. godine, a sada je situacija drugačija.

(Reuters) – U Tokiju 2020 na Olimpijskim igrama američki olimpijci i paraolimpijci, posebno oni koji budu osvajali medalje biće u centru pažnje, a sa njim od ove godine i njihovi sponzori. Do sada oni su se zahvaljivali njihovim bračnim partnerima, porodici, roditeljima, trenerima a od 2020 će moći i svojim sponzorima.

Američki Olimpijski i Paraolimpijski komitet (USOPC) objavio je da će revidirati marketing vodič za sledeće Letnje Olimpijske igre, kako bi omogućio prava atleta da marketuju sebe i svoje sponzore.

To znači da će i lični sponzori sportista moći da se reklamiraju tokom Olimpijskih igara, što je do sada bilo strogo zabranjeno pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta.

“Radili smo na tome da kreiramo vodiče i pravilnike koje omogućavaju sportistima da povećaju svoje marketinšku vrednost i vrednost za sponzore.

USOPC CEO Sarah Hirshland

Na MOK-ovom sastanku u junu, Olimpijsko telo je objavilo da će olabaviti pravila kojima se onemogućuje atletama da prikazuju svoje spoznore, kao i da će tu odluku spustiti na implementaciju do nacionalnih olimpijskih tela.

Moj komentar: Nik Simonds, Brooks, London 2016

Pratili smo ovu temu tokom 2016. godine, kada se američki srednjeprugaš Nik Simonds usprotivio baš protiv ovog pravila što ga je koštalo reprezentacije, a onda i cele trkačke karijere. Vest na srpskom je ovde. Ukratko, Nike je sponzor USA reprezentacije, a on je imao lični ugovor sa Brooksom.

Biće interesnatno videti šta će reći povodom ovog slučaja. Pratite ga na IG.

adidas blokira američke trkače

Brooks, koliko se sećam, podržao je Nika Simonds da nastupi u Nike opremi i da ide na Olimpijske igre. Ipak direktni konkurent Nike je adidas i oni nisu imali to razumevanje 2015. godine na Dijamantskoj ligi. U ovom tekstu ovde je objašnjenje kako i šta se tu dešavalo.

Nike ima monopola na USA savezom pošto je potpisao ekstenziju ugovora od 23 godine, sve do 2040. Ako ste američki atleta van Najkijevog balona, veoma će vam teško biti da zaradite da živite tvrdi se i u ovom tekstu.

Da zaključimo, ovo je klasična tema pred svaku Olimpijadu ili veliko takmičenje, i videćemo dobrih diskusija, fajtova ali i sjajnih kampanja koje veliki brendovi spremaju. Jedva čekamo.

Kris Grose je na Twitteru objavio zanimljivi infografik. Po njemu #SportBiz marketing ima dve strane: biznis i parti stranu. Samo kada su obe strane zadovoljne postićićemo sjajne rezultate.

Kao što vidite jedan deo tiče se novca, optimizacije troškova i generisanjem prihoda, a drugi, onaj kreativni se bavi produkcijom sadržaja koji angažuju klijente i stavljaju vašu trku, sportski klub ili proizvod u centar pažnje.

Bavite se ili biste voleli da se bavite marketingom u sportu? Ukoliko vodite sportski klub ili imate proizvod namenjen aktivnim ljudima, radite u agenciji koja ima klijente iz sveta sporta ili ste kompanija koja plasira sponzorstva u sportu, priključite se Fejsbuk grupi: SPORT MARKETING SRBIJA.

Kada je aprila 2018. godine puštena PR vest da Dekatlon (Decathlon) stiže u Srbiju na proleće ove godine, svi smo bili pozitivno izneneđeni i zadovoljni što ovaj veliki lanac ulazi na naše tržište.

Prošlo je vreme od proleća 2019. i dalje čekamo ulazak Dekatlona, no čini se da to vreme polako dolazi, pa eto prilike da se osvrnemo na ovaj poznati lanac sportske opreme i šta donosi trkačima i tržištu opreme u Srbiji.

Ko je bio u Zagrebu, Segedinu ili u nekoj od prodavnica u 49 zemalja (izvor Wiki) zna da je Dekatlon poznat po velikom broju proizvoda, od kojih je za trkače interesantan brend Kalenji koji oni sami prave (slično kao što Protouch pravi Intersport, koji je i najveći konkurent u Evropi).

Kalenji možete videti na ljudima u Srbiji, brend je veoma povoljan, a kvalitet zadovoljavajući za taj niski cenovni rang. Patike ljudi ređe nose, ali majice su češći prizor.

Ono što je interesantno za Dekatlon jeste što je to prava sportska i isključivo sportska radnja u kojoj pronalazite sportske stvari, a ne mix lajfstajl stvari, gomile trenerki i patika za šetnju pod jednim krovom zajedno sa sportskim asortimanom.

Naime u Dekatlon radnjama koje su veličine većih supermarketa, su po pravilu zastupljeni skoro svi sportovi, pa tako možete naći opremu i naprednu opremu za ronjenje, streličarstvo, pecanje, planinarenje, jahanje….

Znači sve što vam je npr. potrebno za slobodno penjanje – freeclimbing (vezovi, pojas, karabinjeri, penjačice…), zajedno sa npr. opremom za skvoš (reketi, naočare, sve vrste loptica…) ćete pronaći u jednoj radnji.

I što je najbolje oprema koja se pravi je visokog kvaliteta (znači ne premium kategorija za profi sportiste) ali sasvim solidna oprema koja će služiti i naprednom rekreativcu, toliko da vas nije blam i da je ne platite kao Svetog Petra kajganu :)

Za kraj, pitali smo multibrend lance sportske opreme u Srbiji, kako vide dolazak Dekatlona, pa evo i njihovih komentara:

Kada je reč o Dekatlonu, nemamo nikakave specijalne pripreme za njihov ulazak na tržiste. Naše tržište je odlično segmentirano i koncepti koje mi radimo nisu konkurentni Dekatlonu – drugačija je roba, drugačija je cenovna politika kao i komunikacija.

Anja Dmitrović, direktorka PR i komunikacija, Sport Vision DOO

Čekamo izjave Intersporta i Tref sporta, pa kada budu stigle ubacićemo ih u nastavku teksta.

Možda najbolja paralela sa Dekatlonom je dolazak IKEA u Srbiju ili možda još bolje Lidla.

Na prvi pogled izgledalo je da će doći do većih pretumbavanja, što bi rekli tektonskih promena, ali i dalje u ovim industrijama nema većih promena već je tržište nastavilo po starom. Sve ovo govorim laički na bazi par neformalnih razgovora sa ljudima iz ovih industrija.

Prostom pretragom na Guglu “lidl konkurencija” dobijamo ono što smo i sami znali: konkurencija je odreagovala sa svojim reklamnim kampanjama, i jačim i zvučnijim akcijima. Što se tiče uslova rada, opet je nejasno šta i kako se dešava i da li ima promena. Ono što je sigurno – kvalitet usluge, brzina usluživanja i slično će rasti…

Od Dekatlona lično očekujem bolju ponudu, uticaj na promociju različitih sportova kroz dostupnost opreme, bolju i povoljniju suplementaciju u radnjama, pa samim tim i celokupan efekat na promociju sporta i aktivnih stilova života u Srbiji.

Da li će i kako dolazak uticati na druge multibrend radnje videćemo, ono što je sigurno taj efekat će biti:

• Kraktoročan reaktivni uticaj – kroz veće i bolje akcije, popuste i brend kampanje drugih lanaca i radnji
• Dugoročno kroz još bolju segmentaciju tržišta, eventualne integracije i prodaju onih biznisa koji ne budu mogli da izdrže na tržištu i slično.

Pratimo dešavanja dalje i izveštavamo!

Beogradski maraton i broj učesnika na njemu je dobar pokazatelj rasta trčanja, tržišta trčanja i jačanja trkačke populacije u Srbiji.

Zašto? Jer je to događaj koji okuplja najveću pažnju svih redovnih i one manje redovnih trkača, to je “trka na koju svi idemo”, pa zbog nedostatka bilo koje druge statistike, broj učesnika na ovom događaju može služiti i kao pokazatelj celokupnog stanja trkačke zajednice.

Hvala koleginici Tijani na prenosu ovih podataka u tabelu i molba BG maratonu da nam pošalje rezultate iz svih 32. godine postojanja trke.

Ja sam podacima dodao par dobrih pokazatelja i iskoristio formulu FORECAST (Linearna regresija – metoda minimlanih zajedničkih kvadrata) da izračunam očekivani broj učesnika sledećih godina.

Evo nekih prvih zaključaka na osnovu pregleda podataka:

Interesantno je posmatrati uticaj medijske kampanje 2018. godine kada je zbog dugova atletičarima i agentima tih atletičara Beogradski maraton izbačen iz zvaničnog kalendara EA i IAAF.

Drugi pokazatelji su sjajni, posebno rast broja žena, koji je posledica rasta broja polumaratonki, na šta i te kako mislim da ima uticaj BRC Škola trčanja, BRC, Trčanje.rs i kasnije niz klubova i grupa koji su započeli istu tendenciju priprema devojaka za trke.

Treće, podaci iz prognoza nisu konsolidovani, već je algoritam radio procenu svih podataka pojedinačno, pa ako biste sabirali npr. broj muškaraca i žena ne biste dobili tačan zbir za “Ukupan broj učesnika”

Četvrto, lično sam mišljenja da će faktor rasta biti znatno bliže 1.2, znači oko 1.19 i ako se uradi nova marketing i komunikaciona strategija (koja bi uključila više regionalni pristup, višejezični sajt sa mađarskim i jezicima okolnih zemalja, i zemalja ka kojima ima direktnih letova – nasuprot i dalje diskutabilnoj strategiji odlaska na maratonski expo u Berlin, Čikago i slično). Na ovaj način siguran sam da maraton može rasti kao i u danima kada je Trčanje.rs žarilo i palilo (2010), te taj faktor može biti i 1.3 i više. Druga mogućnost rasta jeste i realizacija dugogodišnjeg napora da Kinezi dođu na trku. Čekamo Nikolu Marinkovića iz Bg maratona koji će uskoro biti gost u Dnevnim opservacijama da nam više kaže o trci.

Peto, ovo je broj finišera, ne ljudi na startnoj listi, tj. ne uključuje one koji su DNS (did not start) a koji su uplatili startninu. Njih je sigurno oko 5-10% više.

Šesto, čini mi se da je Beogradski maraton shvatio moć trkača i generisanja novca od startnina tek sa 2014. godinom kada je taj deo prihoda postao relevantan. Naime, pre tih godina, broj ljudi i cena startnine (koje su u to vreme bile simbolične) bile su takve da to uopšte nije bio značajan prihod, a maraton i trke su se održavale kroz finansije Grada Beograda, Ministarstva omladine i sporta, kao i sponzora koji nisu videli toliko jasnu sliku monetizacije sponzorskih ugovora.

Danas je situacija takva da su upravo startnine najvažniji prihod organizatora (ne samo Beogradskom maratonu nego svima nama) pa je i fokus očigledno na trkačima. Ovde treba spomenuti upravo taj momenat okretanja trkačima i slušanja trkača, tj. više tržišnog pristupa. Momenat dodeljivanja medalja za polumaratone na Beogradskom maratonu koji počinje od 2012. je tipičan primer tog slušanja i dobro je da se taj trend nastavlja i danas.

Ovaj trend je postao značajan od 2014. i zato danas imamo kvalitetniju trku ali i celokupan sistem trka koji broji preko 80 u Srbiji. Razmišljajte o ranijem periodu, važno je bilo da se zadovolje pre svega lokalni i gradski funckioneri, da se brojevi naduvavaju, da se organizuju dosadne govorancije, a danas je sve mnogo više okrenuto grassroot zajednici i trkačima, što je samo pozitivan trend.

Da zaključimo, imamo veliki potencijal da rastemo kao tržište, a ono što je važno jeste da je svaki trkač i deo pokreta zdravlja i svako ko učestvuje je i lokalni agent trčanja i zdravih stilova života.

Uživajte u podacima, komentarišite i vidimo se u Beogradu sledeće godine na 33. Beogradskom maratonu. Srećno!

U ovoj 54. Dnevnoj opservaciji namenjenoj profesionalcima u oblasti trčanja, idemo dalje u oblast sporta posmatrajući trčanje u sistemu sporta u Republici Srbiji.

Jedan od važnih koncepata za koji se zalažem jeste profesionalizacija sporta u smislu vođenja-upravljanja sportskih subjekata, bilo to klubovi, događaji, odnosi sa medijima i slično.

Profesionalizaciju ne treba shvatiti kao privatizaciju, ali su ti trendovi u praksi veoma bliski, jer dok god imamo situacjiu da se ne zna čije je, onda imamo i neefikasnu organizaciju.

Profesionalizacija vodi obrazovanom menadžmentu, koji jasno postavlja ciljeve i mašinu koja će te ciljeve ostvariti. Rezultati se mere programski: npr. plasman kluba u nekoj ligi, ali i finansijski: koliko je taj klub zaradio.

U slučaju neprivatnih, tj. društvenih aktera javlja se i pojava “ovo je moja prćija”, pa i ako je formalno neki subjekat (većina sportskih saveza) u “vlasništvu” članova (skupštine), suštinsko vlasništvo je među par ljudi koji upravljaju savezom ili klubovima.

Relikti prošlosti i sistemska greška

Ovo znači da menadžmenti Zvezde i Partizana i saveza u sistemu sporta, upravljaju finansijama, a kada imamo nekoga ko upravlja finansijama koje nisu tvoje, povezano sa tim da nema nikakve evaluacije uspeha tog menadžmenta, onda je uobičajeno da se uspostavi princip: uzmi koliko god možeš.

Zvezda, Partizan i sportski savezi su kao one stare velike kompanije koje je osnivala država: Inex-Interexport, Genex, Pošta i slično. U njima je bilo vrednih i poštenih ljudi, ali je sistemska struktura bila takva da su promovisani oni najsposobniji da smuljaju, da izgrade talove koji nisu u korist sistemu, nego sebi.

Zašto je tako? Jer ih sistem nije nagrađivao po učinku. Gledajte sportske saveze i videćete sličan princip danas bilo da ste genijalni sekretar saveza ili neki koji uopšte ne dolazi na posao, plata vam je 50-80.000 dinara.

Naravno, ovaj sistem neće se promeniti dok se ne desi privatizacija Klubova, ali je to tema od 2001. godine (evo cele istorije izjava) kada smo krenuli putem privatizacije i tu se neće ništa dogoditi dok ne budu bolja vremena (npr. dok ne rešimo pitanje sa Kosovom).

INSAJDERova serija “Pravila igre” odnosi se na funkcionisanje i spregu kriminala sa klubovima

Ovo je najbolji prikaz stanja u Klubovima.

Izjava Ministra finansija, Siniše Malog (prenosi INSAJDER, objava BETA)

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da su košarkaški i fudbalski klubovi “Partizan” i “Crvena zvezda” od 2014. godine od države dobili više od 4,4 milijarde dinara (oko 37,3 miliona evra).

Mali je novinarima rekao da je Košarkaški klub “Crvena zvezda” od države od 2014. do 2019. godine dobio 1,626 milijarde dinara (oko 13,7 miliona evra), a u istom periodu je Košarkaški klub “Partizan” dobio 1,217 milijardi dinara (10,3 miliona evra).

Kako je dodao, Fudbalski klub “Partizan” je od 2014. do 2019. godine dobio 543,87 miliona dinara (4,6 miliona evra), a već su primljena i sredstva zaz period do 2022. godine u iznosu od 355,5 miliona dinara (oko tri miliona evra), tako da je taj klub ukupno dobio 899,4 miliona dinara  (7,62 miliona evra), a kada je reč o fudbalskom klubu “Crvena zvezda” ukupno je uplaćeno 727 miliona dinara (6,1 miliona evra).

Mali je objasnio da je tim sportskim klubovima malo novca uplaćeno iz državnog budžeta, a ostale uplate su preko državnih institucija, preduzeća čiji je država vlasnik, lokalnih samouprava.

Mali je najavio da će država i dalje da pomaže sportske klubove kako bi promovisali državu u inostranstvu.

On je naveo da razlog zbog kojeg je danas izneo ove podatke, nije da bi se klubovi svađali, već da građani Srbije imaju tačne podatke i brojke i da vide koliko država podržava oba kluba sa ciljem da budu još bolji, ostvare bolje rezultate i na pravi način predstavljaju Srbiju.

“Vidite koliko se trudimo da to bude uravnoteženo na najbolji mogući način. U ovom slučaju više novca je dobio Partizan, a manje Crvena zvezda u fudbalu. S druge strane, kada je košarka u pitanju, više je dobila Crvena zvezda, ali je važno da građani shvate da ćemo iz godine u godinu podržavati ove klubove kao što smo to činili i do sada”, rekao je Mali.

Na pitanje kada će sportski klubovi biti privatizovani on je naveo da ne zna u kojoj je fazi priprema zakona o privatizaciji u toj oblasti.

Objavljivanje podataka o pomoći države Zvezdi i Partizanu najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru kada je naveo da će se tada znati koji je klub navodno nečiji ljubimac”.

“Ne samo da će se videti šta je država dala direktno, već i javna preduzeća, šta je dala Srbija, a šta Beograd, lokalne samouprave i da svi vide ljudi koliko smo para potrošili i na jedne i na druge, a kako i jedni i drugi samo kukaju na državu kada im tako odgovara, pošto je uvek najlakše alibi tražiti u državi i okriviti je za nešto”, ponovio je potom Vučić pre nekoliko dana.

S druge strane godinama izostaje dugo najavljivana privatizacija klubova koji imaju status udruženja građana. Novinari Insajdera su se mehanizmima zloupotreba u srpskom fudbalu bavili najdetaljnije u serijalu Pravila igre.

Sve činjenice prikupljene od emitovanja ovog serijala 2009, pa do danas, pokazuju da se “pravila igre” nisu promenila.

Do danas niko nije dao argumentovan odgovor na pitanje kako je moguće da je država nemoćna kada je reč o privatizaciji klubova.

Šta mi u trčanju možemo da radimo bolje?

Gledajte to ovako. Ako jedan npr. KK Zvezda ili Partizan (da ne govorimo o fudbalskom) imaju veći budžet za funkcionisanje nego celo trčanje u Srbiji zajedno (ne samo sve trke i klubovi, već i sva oprema koja se proda godišnje, sav fizio i medicina, bukvalno sve) onda tu i nema mnogo paralele.

Ono što je važno jeste da već sada gradimo naše priče na realnim osnovama, da stvaramo vrednost, da budemo efikasni jer kada budemo bili toliko veliki da postanemo interesantni i da nam priđu iz različitih državnih službi i državnih sponzora da nas “subvencionišu jer promovišemo državu”, tek onda ne smemo stati sa kvalitetom, invencijama i dobrim menadžmentom.

Sa druge strane, dva ozbiljna pravca rada za radnike u trčanju su:

#1 Imati biznis ciljeve

Povećavanje produktivnosti i jasan plan za ostvarenje finansijskih ciljeva kako ne bismo upali u zamku da tražimo zaradu kroz sumnjive poslove u savezima i sličnim budžetskim trošenjima.

#2 Promocija trčanja u sistemu sporta

Komunikacija značaja trčanja, kao sporta koji pomaže dugoročne ciljeve zdravlja i države koja je aktivna. Pokazivanje da trčanje ima svoj značaj i da je subvencionisanje trčanja bolja investicija od ulaganja u profesionalni sport koji bi trebalo sam sebe da izdržava. U ovom smislu i dalje nemamo stožera trčanja koji bi tu ideju vodio prema državi.

I brendovi imaju vrednost, a ta vrednost može da raste i pada. Puma je uz pomoć Rijane i Juseina Bolta skočila 74%. Adidas 46%, Nike 25%. Ove godine Puma je ušla u Forbsovu listu FAB 40, sa vrednošću od 4 milijarde dolara.

Sa druge strane, Under Armour gubi tržište jer Puma i New Balance rastu. Izgleda da ljudi prepoznaju UA isključivo kao opremu za gym.

Kako se računa ovaj Forbes Fab 40? Kvantifikuje se koliko ime brenda doprinosi vrednosti atleta, događaja, biznisa ili tima (to je objašnjenje iz Forbsa). Vrednost brenda biznisa je razlika između vrednosti te kompanije i prosečne vrednosti drugih sličnih biznisa. Vrednost brenda događaja je prosečan prihod po danu od medija, sponzorstva, prodatih karata i merch-a. Vrednost brenda atleta su njihova primanja (bez plate i bonusa i bez njihovih privatnih investicija) minus prosečan prihod top deset atleta u istom sportu. Vrednost brenda nekog tima meri deo vrednosti biznisa koji nije povezan sa veličinom ili demografijom tržišta tog tima, prihodima sa stadiona i prihodima koje dele u ligi.

Koliko ja vidim, pokušali su da izbace sve prihode koji zavise od sporta i veličine tržišta, a da samo ostane ono što je prihod zbog imena (imižda, brenda) koje nosi neki subjekt.

Pored Pume, na listi su se našli i Getorade, Kentucky Derby, Conor McGregor i Los Angeles Dodgers. Sa liste ispali: MLBAM, NESN, Usain Bolt, Daytona 500 i Manchester United.

Listu iz 2017. i ranijih godina nađite ovde.

Brendovi biznisa

(vrednosti u milionima)

1. Nike, $36,800

Nike u poslednje dve godine duplo bolji od Adidas-a.

2. ESPN, $13,100

ESPN generiše više od 3 milijarde zahvaljujći mesečnim “affiliate fees” od $8, što je najveća cena bilo koje sportske mreže.

3. Adidas, $11,200

Beyoncé i Adidas su najavili saradnju kako bi razvili novu autorsku kolekciju.

4. Gatorade, $6,700

Gatorade komanduje sa 77% sportskih napitaka u USA. Powerade, Trčanje.rs partner, ima 15%.

5. Sky Sports, $4,400

Sky Sports Premier League publika je porasla za 12% u United Kingdom u 2018-19.

6. Puma, $4,000

Pumine akcije skočile 60% u poslednjih 9 meseci.

7. Under Armour, $3,500

U poslednje dve godine operativni prihod se smanjio za 72%.

8. UFC, $2,400

UFC i Dizni potpisali 7-mogodišnji ugovor o prikazivanju UFC. UFC dobija unapred novac, plus za svaki prikaz na ESPN+.

9. YES, $1,500

Ovo nemam pojma :)

10. Reebok, $800

Reebok je pao za 3% u 2018-oj, ali je ipak profitabilan.

Brend događaja

(vrednosti u milionima)

1. Super Bowl, $780

Kantar Media procenuje da je od oglašavanja SB prihodovao $382 milona što je manje od prošle godine u iznosu od $408 million.

2. Summer Olympic Games, $375

NBC procenuje da su igre u Brazilu generisale $1.2 milijardi nacionalnih oglasa.

3. NCAA Men’s Final Four, $300

Procena oglašavanja – $1.3 do $1.6 milijardi.

4. FIFA World Cup, $282

Oko 2.49 miliona ljudi je gledalo barem 30 minuta fudbala u Rusiji. To je 27.7% povećanja od Brazila.

5. College Football Playoffs, $255

ESPN plaća $470 milona i to sve do 2025.

6. WrestleMania, $245

WrestleMania 35 generisala $16.9 miliona, što je drugi najbolji učiniak. WrestleMania 32 je generisala 17.3 miliona.

7. UEFA Champions League, $168

Procene da će medijska prava i sponzorstva iznositi 3.52 milijarde dolara po sezoni do 2021.

8. Kentucky Derby, $155

Renovirali stadion i sada imaju 1800 mesta više.

9. Winter Olympic Games, $150

PyeongChang 2018 su bile najveće zimske igre na mrežama, sa 300 miliona pregleda i 1.6 milijarde prikazanih videa.

10. MLB World Series, $122

Prosečna reklama od 30 sekundi koštala je $500,000.

Brendovi atleta

(vrednosti u milionima)

1. Roger Federer, $62

Federerovih $86 miliona zarade van terena (Credit Suisse, Mercedes-Benzi Rolex) je više nego što 60% atleta zaradi ukpno.

2. Tiger Woods, $33

Vuds je od sponzora inkasirao $1.4 milijarde od kada je postao pro 1996.

3. Cristiano Ronaldo, $29

24 sata nakon što je potpisao za Juve, dres sa njegovim imenom se prodao 520,000 puta, vrednost $60 milona.

4. LeBron James, $28

Investira i zajedno sa Cindy Crawford, Arnold Schwarzenegger i Lindsey Vonn lansirao je Ladder, kompaniju koja se bavi zdravljem i velnesom.

5. Lionel Messi, $20

Mesi ima doživotni ugovor sa Adidasom. Procenuje se da je dil na $12 milona godišnje.

6. Stephen Curry, $17

U 2017, Curry je kreirao kompaniju SC30 da upravlja njegovim brend partnerstvima, investicijama i filantropskim inicijativama.

7 (t). Neymar, $15

Neymar je drugi najpopularniji atleta na društvenim mrežamama sa ukupno 200 miliona pratilaca.

7 (t). Phil Mickelson, $15

$700 miliona sponzorskog novca u karijeri.

9. Virat Kohli, $14

Najboji kriket igrač na svetu.

10. Conor McGregor, $12

Pre nego što je izgubio u poslednjem meču, potpisao je ugovor sa Reebok-om na 5 miliona dolara godišnje. Batine se isplate :))

Brendovi timova

(vrednosti u milionima)

1. Dallas Cowboys, $1,039

Kauboji prave više novca od sponzora i premijum mesta za sedenje od bilo kog drugog NFL tima.

2. New York Yankees, $815

Jenkiji generišu $100 miliiona više od bilo kog MLB tima.

3. Real Madrid, $725

Real Madrid još 8 godina u Adidasu, a ugovor je vredan $113 milona po godini, plus 20% od prodaje timske opreme.

4. Los Angeles Lakers, $674

Lejkersi prihoduju $150 godišnje od lokalnih TV i radio stanica.

5. Golden State Warriors, $606

Voriorsi imaju Rakuten reklamu na dresu – $20 miliona godišnje.

6. New York Knicks, $563

Niksi imaju najverniju publiku, $60 miliona u prodatim kartama.

7. Los Angeles Dodgers, $554

$170 milliona lokolanih TV prava, najviše u MLB.

8. Boston Red Sox, $532

9. Chicago Cubs, $518

Lansiraju svoju mrežu za gledanje utakmica.

10 (t). New England Patriots, $465

Pobedili na Super Bowl.

10 (t). Barcelona, $465

Beko sponzor plaća $63 miliona na 3 godine.

U organizaciji Atletskog saveza Beograda, a pod pokroviteljstvom Gradskog sekretarijata za sport i omladinu održana je u subotu, 19. oktobra 2019. godine, na glavnim centralnim ulicama grada Beograda 68. Ulična trka oslobođenja grada Beograda.

Na trci seniora na 5000m u ženskoj konkurenciji nastupile su 4 atletičarke, a u muškoj 15 takmičara. U ženskoj konkurenciji nastupile su 2 žene iz Srbije i 2 iz Kenije, a u muškoj 3 stranca i 12 ljudi iz Srbije.

Nekada je i Beogradski maraton imao “Trku kroz istoriju” na koju su pozivani samo elitni strani (ne prva liga Kenije i Etiopije, već druga ali i jedan tada osrednji Eluid Kipčoge je trčao ovu trku), najbolji regionalni i domaći atletičari, no trka je bila na Kalemgdanu, snimana je iz helikoptera i prenošena na RTS-u. Totalno napredno u to vreme, a sada vidimo i za današnje pojmove ovo bi bio neviđeno jak događaj!

Šta sa Trofejom Beograda?

U vremenu kada se atletika menja pod uticajem masovnog trčanja i kada baza u atletici (misli se na klubove koji rade sa sportistima) ne može da producira kvalitetne trkače, Atletski savez Beograda ima obavezu da porazmisli da li ovaj format Trofeja Beograda ima smisla, te da li postoji realan kapacitet u ASB da se trci da novi smisao?

Sistemski problem je naravno u repliciranju starih projekata, pa tako i Trofej Beograda kao i Trka u Beograđanki se realizuju na jednom bazičnom nivou, “samo da se održe” i nema prave vizije gde se ta trka smešta u sistem takmičenja na putu, sistem turizma u Beogradu i Srbiji, sistem rekreacije i masovnog sporta.

Javni poziv ASB na stratešku saradnju

Pozivamo ovom prilikom javno Atletski savez Beograda da zajedno damo novu viziju Trofeju Beograda i da ga kroz 10 godina etabliramo kao najdragoceniju trku na 5km u Beogradu, da dobijemo 5 zvezdica Evropske atletike i za to vreme barem srebrnu labelu (silver label) IAAF.

Zajedno možemo kreirati održiv događaj koji će na najbolji način promovisati Beograd, dovući regionalnu trkačku scenu u naš grad, biti važna trka za sve Beograđane koji žive u njemu i promovisati ono što ta trka i treba da radi – Oslobođenje Beograda kroz jedan inkluzivan, aktivan i zdrav pristup.

Beogradski trkački klub je želeo da proširi svoju publiku i postavi svoje brend i postojanje u svest većeg dela Beograđana i Begrađanki. BRC u trkačkoj zajednici ljudi znaju, ako ste duže tu i trčite trke, verovatno da znate za Klub, ipak postoji ogroman broj ljudi koji nije čuo za Klub a koji bi bio zadovoljan korisnik usluga Kluba. Zato smo se odlučili za jedan drugačiji pristup kampanji, a mehaniku prenosimo za sve koji bi da promovišu trčanje.

Newsjacking ili kačenje na aktuelnosti je oprobana marketing fora u kojem se naš brend vezuje za nešto što je aktuelno. Ideja je da se to uradi u prvih 24h ili manje. Odličan opis i primeri ovog principa su kod Istoka Pavlovića, a tekst je ispod.

BRC je kasnio uveliko sa ovom kampanjom, jer je Pobednik skinut na restauraciju još pre skoro 2 nedelje, ali smo ipak odlučili da radimo sedmodnevno zagrevanje “Gde je Pobednik?“, pre puštanja ovog videa. Nakon zagrevanja na mrežama i isceniranim posterima na različitim lokacijama, usledila je premijera filma o Pobedniku.

Premijera filma

Film Gde je pobednik?, povezuje ideju Pobednika sa svim trkačima Beograda, što je jedan od stubova BRC-a RUNNERS OF BELGRADE!.

Ideja filma je da slavimo trčanje i slavimo uspehe svih ljudi koji trče, nevezano za brzinu, godine, pol ili npr. klub kojem pripadamo. Slavi se trčanje, i kroz trčanje i sam pokret koji je u osnovi svakog života. Kada nema pokreta nema ni života.

Nova strategija članstva BRC

Marketing ciljevi ove kampanje su naravno povećanje broja članova Beogradskog trkačkog kluba. Ipak BRC do sada nije omogućavao nikakvo drugačije članstvo osim da trenirate sa nama u Beogradu, što je klasičan fitnes-gym membership model poslovanja. Taj broj članova u BRC-u varira od 200 do 450 u proteklih 6 godina.

Ipak BRC je daleko od običnog trkačkog ili fitnes kluba. BRC je pre svega jedna izvanredna zajednica sjajnih ljudi i lajfstajl brend koji trčanjem prenosi poruku o ispunjenijem i bogatijem životu, a tek onda niz vežbovnih procedura i programa kojim trkači pospešuju svoje rezultate.

Za potrebe daljeg razvoja i vizije BRC-a kao najveće zajednice trčanja i aktivnog života sa 100.000 članova širom planete kreirana je i nova BRC strategija članstva (ne važi za aktivne članove!) u kojoj smo po uzoru na NYRR klub članarinu omogućili svim Beograđanima i ljudima koji žele da budu deo BRC familije.

Postati prijatelj Kluba je besplatno, a godišnje članarine kreću od 1200 RSD za godinu dana.

Nastavak kampanje slediće kroz brand kampanju da smo svi pobednici, ali i prodajnu kampanju kroz koju će se komunicirati benefiti članstva kao i svi programi u Beogradu koje Beograđani i gosti Beograda mogu trenirati kod nas u toku zimske sezone 19-20.

Kampanju realizuje efikasan tim koji se sastoji od Koordinatora kampanje (Campaign director), komjuniti menadžera zaduženog za društvene mreže i dizajn, ADS menadžera zaduženog za oglašavanje, a svi odgovaramo Direktoru BRC-a koji sa svojim timom organizuje različita offline dešavanja (treninge, foto i video snimanja i drugo).

U okviru Serbia marathon-a, a po ugledu na slične konferencije koje se održavaju u Evropi i svetu i na onu koju smo imali priliku da posetimo u Banja Luci na Edu Coaching Forumu, organizovaće se specijalizovana strukovna konferencija za organizatore trka u Srbiji i regionu.

Ova inicijativa godi svima nama u poslu i predstavlja sliku scene koja raste i koja želi da se unapređuje. Moja iskustva sa AIMS konferencije i konferencije Evropske atletike su takva da su to dobre prilike da se organizatori sretnu, podele iskustva sa svojih trka i čuju neke nove zanimiljive inicijative.

Lično, utisak o našoj zajednici je takav da je svako sa svakim neprijatelj, da postoji puno zavisti, da je tolerancija i kapacitet za razgovor i kada se ne slažemo minimalan. To je, rekao bih, tipično za celokupno naše obrazovanje koje nije naučilo da debatuje, već da mnogo više spletkari i tračari.

Ipak sama pojava konferencije i jasno odvajanje resursa Atletskog saveza Srbije u ovoj oblasi je veliki korak napred, jer kao i ovaj blog Dnevnih opservacija i to je jedna od inicijativa koja promoviše profesionalni rad i napredak kompetencija organizatora trka.

Još uvek se ne znaju detalji konferencije, ali znamo naziv “Unapređivanje trka izvan stadiona: Menadžment– Brending; Marketing – Fandrejzing“. Očekujemo potvrdu govornika i tačne nazive predavanja i oblika rada.

Poziv na konferenciju

Prenosimo vam pismo Direktora ASS, gospodina Slobodana Brankovića, kao poziv na konferenciju, a ujedno za sva pitanja možete pisati Koordinatoru trka van sadiona pri ASS, Goranu Čegaru.

Poštovani organizatori atletskih trka izvan stadiona,

Koristim ovu priliku da vas pozovem da učestvujete u programu međunarodne atletske priredbe »1. Serbian Marathon«, koja će biti realizovana u Beogradu, 16. i 17. novembra 2019. godine.

Pored prvenstva Srbije i prvenstva Balkana u maratonu, koji će biti održani 17. novembra 2019. godine na Novom Beogradu, sa startom u 10.00 časova ispred “Štark arene”, a na osnovu zaključaka sa prve konferencije ASS održane 30. marta 2019. godine u Jagodini, održaće se druga konferencija ASS u kongresnoj sali hotela “M” (Beograd), 16. novembra 2019. godine.

Temu konferencije (“Unapređivanje trka izvan stadiona: Menadžment– Brending; Marketing – Fandrejzing“), razmatranu iz više uglova, realizovaće predstavnici organizatora prestižnih maratona iz regiona i Evropske atletike.

Početak konferencije biće u 15.00 časova, a završetak do 19.00 časova. Zajedničku večeru za organizatore i goste prirediće Atletski savez Srbije, nakon završetka konferencije, u restoranu hotela “M”.

Troškove zajedničke večere 16.11. i noćenje sa doručkom 16/17.11. u hotelu “M” (za delegiranog predstavnika organizatora trka izvan stadiona), kao i transport prijavljenog predstavnika od hotela “M” do “Štark arene” na dan trke, regulisaće Atletski savez Srbije. Ostali eventualno zainteresovani učesnici konferencije (mogu da učestvuju u radu konferencije slobodno), snose sami troškove smeštaja i ishrane u hotelu “M”, ili to pitanje regulišu na drugi način.

Vidimo se.

#MeToo je pokret kroz koji su žene koje su bile žrtve seksualnog uznemiravanja i nasilja, pokrenule kampanju kojom je ova tema stavljena gde i treba da bude – u javnost. Ispostavlja se da je mnogo veći broj žena žrtva nasilja, a da su samo neke koje ustupe u javnost i iznesu svoja iskustva. Ukratko, ovo je dalo snagu ženama da kažu šta im se desilo, što je em podržavajuće, em otrež

To se desilo i u OCR zajednici kada je OBSTACLE COURSE MEDIA objavio članak o čoveku koji je osnivač najveće nezavisne zajednice o Spartan trkama i uopšte OCR zajednici.

Ispostavlja se da je lider grupe, Ameer Haroun, koja broji 16.000 trkača i trkačica koji vole Spartan trke i OCR u nekoliko navrata, tačnije po pravilu, prelazio granicu flerta i ugrožavao devojke koje bi se učlanile u grupu, a sa nekima je i dogovorio viđanje i uživo se ophodio agresivno sa njiam.

Inače Ameer je rad gost blogovoa, podcastova i jedna PR ličnost iz sveta trčanja sa preprekama.

Nakon pisanja magazina, Spartan HQ je izneo saopštenje i zabranio njegovo učešće na njihovim trkama.

Inače, iako je ovo vest izašla pre par dana, o njegovom ponašanju se već duže vreme spekuliše, i on je u nekoliko navrata brisao komentare, kao i banovao ljude iz grupa koji bi pokrenuli ovo temu. Tek sada, nakon pisanju specijalizovanog medija koji se bavi trkama, je učinjen korak ka njegovom raskrinkavanju.

Da bi se to desio novinar magazina je morao da razgovara sa svim ženama žrtvama. Interesantno je da pročitate linkove koje sam otavio.

I ako je ovo sada više kao vest i senzacija, a manje Dnevna opservacija, treba napraviti paralelu sa svim što i mi radimo, posebno na Trčanje.rs, ali i svako od nas kao član zajednice koja je u osnovi podržavajuća, tolerantna i pozitivna.

Treba imati suštinske hrabrosti izađe sa bolnim činjenicama koje nas okružuju, a koje su na granici dobrog ukusa ili kao i kod Amera, na granici da se umeša policija. Važno je imati hrabrost stati izneti golu istinu pred videlo.

BLIC: Generalni direktor Najkija, Mark Parker, uz čiju je pomoć kompanija zabeležila veliki rast, ali i čiji je mandat obeležilo nekoliko kontroverzi u sportskom gigantu, dao je ostavku.

Upravljačku palicu će, kako piše “New York Times”, preuzeti veteran tehnološke industrije Džon Donahju, član Najkove Uprave i bivši šef “Ibeja”, kako bi ubrzao digitalnu transformaciju kompanije. Parker će, ipak, sesti na stolicu predsednika Uprave i blisko će sarađivati s Donahjuom.

Ova promena došla je u vreme više nego pozitivnih poslovnih rezultata kompanije. U poslednje se tri godine vrednost Najkijevih deonica gotovo udvostručila, čime je tržišna vrednost kompanije skočila na otprilike 150 milijardi dolara.

To se odrazilo i na rast kompanije na ključnim tržištima poput kineskog, kao i na direktnu prodaju, kako putem interneta, tako i u radnjama. U poslednjoj su fiskalnoj godini, koja je završila poslednjim danom maja, prihodi najvećeg svetskog sportskog brenda narasli 7,5 odsto, na 39,1 milijardu dolara.

Najki dominira tržištem i ima gotovo dvostruko veće prihode od svog najvećeg rivala, Adidasa.

No, osim što kompanija u zadnje vreme beleži rast, počela je da niže i skandale. Prošle godine, na primer, Parker je morao da se izvine jer je “dozvolio korporativnu kulturu koja isključuje deo osoblja te nije ozbiljno shvatio pritužbe vezane za radnu atmosferu.

Ostavka je usledila nakon nekoliko burnih nedelja i optužbi za nepropisno ponašanje koje je podnela grupa žena zaposlenih u Najkiju.

Preciznije, svoje su radno okruženje opisale kao “toksični muški klub” s pojašnjenjem da su bile marginalizovane na sastancima, da im je napredovanje bilo onemogućeno te da su bile seksualno zlostavljane. Rezultat toga bilo je otpuštanje desetak direktora u kompaniji, kako muških, tako i ženskih.

Dodatno, ovog je meseca u javnost izašlo, odnosno antidopinška kontrola je otkrila da je trener trčanja Alberto Salazar, kojeg kompanija javno podržava, u nekoliko prilika obavestio Marka Parkera o svojim eksperimentima u kojima svojim trkačima daje zabranjenu kremu punu testosterona.

Veroljub: Zanimljivo je da je odmah po ovom oktriću, Salazarovi puleni Galen Rup i Mo Farah imali ne baš sjajne i zapažene rezultate na maratonu u Čikagu.

Antidopinška agencija Salazaru je zabranila takmičenja i treniranje na četiri godine. Komentarišući taj skandal šef Najkija naglasio je svoju podršku Salazaru i kazao kako će finansirati njegovu žalbu na sudu, ali je već nedelju dana kasnije obavestio svoje radnike da ukida Nike Oregon Project, elitnu grupu trčanja koju je trenirao Alberto Salazar.

Interesantno je da je novi CEO čovek koji je nakada vodio eBay i digitalnu kompaniju NewService, neko ko veoma duboko promišlja tehnologiju, pa se veruje da će i Nike da krene još više u tehnologiju i digital.

Majka kompanija Googla, nastala restruktuiranjem giganta 2015, Alafabet kupiće Fitbit. Na taj način Google ulazi u borbu sa Apple-om na tržištu fitness trekera i pametni satova.

(Pre par meseci testirali smo Samsungov Galaxy FIT, proverite ovde).

Plan je da se dogovor završi u toku 2020. godine. Vrednost Fitbita na berzi porasla je u jednom danu za 340 miliona dolara nakon što je izdato zvanično saopštenje o kupovini.

Nakon saopštenja Google-ov šef hardvera Rick Osterloh napisao je blog o tome kako ova akvicizja može pomoći Google vezano za Wear OS, operativnim softverom i aplikacijama za pametne satove.

Radeći pažljivo sa Fitbitovim timom eksperata, plan nam je da nastavimo put veštačke inteligencije, inovacije u “virabilijama” i stvaranju proizvoda koji će pomoći ljudima širom sveta.

Naravno, Google imaj svoj interes a to su podaci i reklame, ali se saopštava da Google neće koristiti zdravstvene i welness podatke iz Fitbita da kreira reklame.

Ipak David Cicilline koji je se bavi monpolima, već vidi da će na ovaj način Google doći do veoma senzitivnih podatka mnogih Amerikanaca.

Google je u januaru objavio da će kupiti za 40 miliona dolara pametnu tehnologiju koju razvija Fossil. Fosil je jedan od prvih koji je svoju tehnologiju bazirao na Google-ovom Wear OS.

Očigledno Goolge-ova strategija jeste “ambijentalno računarstvo“, nov koncept koji leži u tome što su mnogi današnji uređaji u stvari mini kompjuteri, kao što su satovi, telefoni, automobili, ableti, laptopovi, pa i cele pametne kuće. Uvezivanje svih ovih računara, ma gde da ste, u jedinstveno iskustvo jeste cilj Google.

Što se tiče samog tržišta pametnih satova, Apple ima 50% globalnog tržišta. Google je licencirao svoj operativni sistem u Fosilovim satovima, ali trenutno ne proizvodi svoje satove.

Tržište pametni satova nakon prodaje Fitbita

Na tržištu Fitbit je jedan od najvećih, ali sa padom u poslednjih par godina od kada su na sceni i Apple Watch, Samsung, Xiaomi u Huawei.

Garmin pripada ovoj velikoj petorci i to pre svega kada je proširio svoju paletu proizvoda sa lajfstajl satovima, nakon pozicioniranja kao šampion u kategoriji sportskih – trkačkih, triatlon i bici GPS satova. Garmin je u septembru 2019. objavio da će izbaciti 4 nova sata u različitim kategorijama.

Garminov CEO Cliff Pemble izjavio je za Credit Suisse da ovo neće imati uticaj na njih i da oni nemaju preklapanja ciljnih grupa sa Fitbitom, ali sudeći po DC Rainmakeru i kategoriji jefitnih satova, to nije tačno.

Detaljan tekst o satovima pročitajte kod DC Rainmakera. On ulazi u trenutne specifičnosti satova, kao što su: jačina zajednice, tj koliko su korisnici koji nose satove povezani u zajednicu, jačinu baterije, kao i različite serije satova i trekera i kako će se one razvijati sa novim WEAR OS.

Bil Gejts se vratio u svoju srednju školu, gde je srednjoškolcima govorio o tome šta je potrebno za uspeh. Cenim da u ovoj “light” Dnevnoj opservaciji dotaknemo neke menadžment i lične principe koji nam mogu pomoći u organzaciji našeg trkačkog posla.

Neću kriti da sam fan Gejstovog bloga, tj posebno dela gde prikazuje koje knjige čita. Tu je lista svih stvari koje čita, a za neke od njih je pisao i recenzije.

Jedna koju sam pročitao po njegovoj preporuci jeste i Tara Mor, Educated, prreporučujem – čita se u jendom dahu!

Jedinstvena je prilika da vidite dugo najbogatijeg čoveka na svetu, nekog ko je donirao milijarde dolara, o čemu razmišlja i koje ga knjige formiraju, kako njegovo, tako i njegovo i Melindino delovanje u okviru njihove fondacije.

Bil Gejts i Pol Alen, budući osnivači Microsfota, sreli su se i postali drugari kao učenici škole “Lakeside” u Sijetlu. Gejts je posetio školu i govorio je srednjoškolcima o njegovom svetonazoru i uverenjima koje su vodile do uspeha koje je postigao u životu.

Jedan od saveta koje je dao jeste i da ljudi “prioritizuju spavanja“, i zato mu je knjiga Why We Sleep, knjga koju je pisao neuronaučnik Matthew Walker, posebno važna i posebno je uticala na njega.

U nastavku su 3 veštine koje su esencijalne za stvaranje uspeha po Gejstu.

Vežbanje radoznalosti

Koristi radoznalosti su dobro dokumentovane naučnim istraživanjima. Gejts je rekao da njegova sposobnost da se začudi i istražuje ga je podstakla. Gejst puno čita i sa sobom nosi puno knjiga gde god da putuje. Kada Gejst želi da nešto nauči, on pročita 5 knjiga o tome i to onih velikih, ne onu seriju “for dummies”.

On po pravilu kada priča o nekoj temi, zna više o toj temi nego bilo koji sagovornik sa kojim razgovara, rekao je jedan njegovo poznanik u Netflix dokumentaru Inside Bill’s Brain.

Gejst je učenicima rekao da je ovo najbolje vreme za sve koji žele da uče, zato što postoji toliko podcasta i online lekcija koje su svakim danom sve bolje.

Gajenje optimizma

Njegov uspeh u Microsoftu i kasnije u Gates fondaciji, vođen je “veoma optimističnim stavom”. Uživati u prethonim uspesima i sećati ih se tokom teških vremena je nešto što će pokrenuti i budući uspeh.

U Microsoftu smo imali puno problema, npr nismo izbacili novi Windows čitave dve godine nakon što smo obećali, ali smo imali dovoljno uspeha, tako da smo bili OK sa ovim, rekao je.

Učite da delegirate

Kako je Microsoft rastao, Gejst se prisećao da je imao problema da pusti neke stvari. Posebno nije želeo da prekine sa programiranjem. Na početku sam pisao sav kod, a kasnije, kada je bilo još programera, bih sav kod prolazio i editovao. I ako je shvatao da je ovo bilo veoma pogrešno, plašio se da neće posao biti kvalitetno urađen i da će kvalitet trpeti.

Ipak kompanija je napredovala i bez njegovog čekiranja svog koda, pa je Gejst shvatio da može da pokloni pažnju i na druge stvari.

Gejst takođe misli da efektivnog delegiranje polazi od toga da prepoznate svoje snage i slabosti. U njegovom slučaju to su bili programiranje (snaga) i upravljanje ljudima (slabost). Zato je slabost delegirao. Dovođenje Stiva Balmera koji je voleo upravljanje i ljude je bio prav potez, rekao je Gejst.

Saveti za profesionalce u trčanju

Kako Gejst nema pojma o trčanju u Srbiji važno je da Gejts mudrost prebacimo u region, pa će to glasiti sa moje strane ovako:

Učite i istražujte – Scena se menja, znanja zastarevaju, a nove bočne oblasti samo čekaju da budu primenjene kroz trčanje.

Ne budite sami – i ako ćete na početku uštetedi tako što nećete napraviti tim i tako što ćete raditi sve, ostaćete “podinvestirani” tj bez kapaciteta da napravite veću organizaciju od one što je sada.

Vi naravno ubacite svoje Gejst mudrosti.

Tekst je obljavljen ovde.

Protekli “Summit of Minds“, koji organizuje “Monthly Barometer” doneo je praktične pouke za biznise i investitore vezane za teme održivosti i održivog razvoja:

1. Naplaćivanje određenih prirodnih i drušvenih eksternalija će postati stvarnost
2. Lanci nabavke će se skratiti (hiper lokalizacija i platforme za deljenje će postati omiljene teme)
3. Održiva zdrava ishrana i “locavorism” će rasti
4. Recikliranje i strategije upravljanja otpadom će procvetati

Svi biznisi koji imaju operacije koje dodiruju ove ideje imaće jak vetar u svojim jedrima

Kako zagađenje utiče na produktivnost?

Zagađenje vazduha i način na koji ono utiče, posebno na welness, biće na čelu ocenjivanja negativni spoljnih uticaja okruženja.

Dokazi da zagađenje vazduha (posebno čestica ispod 2,5 mikrometra) predstavljaju dugorični rizik za naše zdravlje su dobro poznati i rasprostranjeni.

Ipak, nedavna istraživanja pokazuju da zagrađenje ima i neposredan negativan uticaj i to na našu produktivnost.

Jednostavno rečeno: što više zagađujemo vazduh koji udišemo, manje smo efikasni i sporiji.

Da ilustrujem to, nedavno istraživanje sprovedeno u različitim kineskim gradovima zaključuje da produktivnost može opasti za 5–6 procenata u toku zagađenih dana.

Slično tome, tri ekonomista su pokazala da skromno povećanje čestica dovodi do značajnog pada kognitivnih sposobnosti tokom ispita, sa trajnim posledicama u pogledu prihoda.

Suština: Studija nakon studije pokazuje da zagađenje vazduha smanjuje kognitivni razvoj i tako negativno utiče na produktivnost. Ovo sugeriše da će kvalitet vazduha postati centralno načelo izbora nekretnina i radnog mesta.

Izvorni tekst pronađite ovde.

Da li vaša organizacija ima strateški plan za neki duži niz godina, kao i godišnji projektni plan za sledeću godinu?

Kroz ovaj kreativni proces, tim dolazi do sinhronizacije, zajedničke vizije i novih mogućnosti za poslovanje.

Jednom donet strateški plan traje duži niz godina, a onda se svake godine rade Operativni, tj Godišnji planovi koji uključuju ključne projekte po sektorima.

U BRC, SBR i Trčanje.rs ovo planiranje radimo off-site, a to znači da se izmestimo iz Beograda, kako bismo nesmetano izašli iz okvira koje nam svakodnevnica daje.

Proteklih par godina planiranje smo radili u Mokrin House, a ove godine u hotelu Ramonda na Rtnju.

Konkretan sadržaj plana je u nastavku:

Strateško planiranje 2020

• Učesnici
• Materijal za rad
• Agenda

• Uvod
• Svrha rada
• Principi rada
• Principi i kultura
• Očekivanja od planiranja

• Okruženje
• Okruženje: Trendovi i tržište 2020-2021-2023
• Okruženje: Stejkholder analiza
• Okruženje: Vizija trčanja do 2050

• Strategija
• Strategija: Epska dominacija u 7
• Strategija: SWOT 2020
• Strategija: Da sam konkurencija
• Strategija: Portfolio proizvoda – Bostonska matrica

• Tim
• Tim: Feedback + granica rasta sa ovim timom
• Tim: Lični ciljevi + Coaching plan za proširenje granica
• Tim: If money is not a problem
• Tim: Oranizaciona šema sada i šema grupe

• Keš
• Keš: Prezentacije BRC + SBR + Trčanje.rs
• Keš: Vlasnička struktura i DOO

• Egzekucija
• Egezukcija: Čekiraj Ciljevi 2019
• Egezkucija: Čekiraj urađeno “Zadaci 2019”
• Egzekucija: Ključni projekti 2020

Metod rada je radioničarski, a sadržaj planiranje se prostire u 5 ključne celine:

Okruženje

U ovom segmentu radimo nekoliko celina koje nas jasno postavljaju u tržište trčanja i šire tržište fitnesa, tj sporta i rekreacije, gde promatramo glavne tredove, kao i organizacije koje imaju uticaja na nas.

Strategija

Ovaj segment se odnosi na naše ključne komptencije, naše proizvode i sve ono što je na nama kako bismo uspešno poslovali u tržištu koje stvaramo.

Tim

Svaki uspeh čine ljudi i duboko verujemo da samo sa rastom tima raste i naš kapacitet da radimo velike stvari. Zato koristimo princip iskrenosti, realnosti i najdbuljeg poverenja među ljudima da čujemo jedni druge, uradimo povratnu informaciju i da se svako obaveže da će u ime tima i posla napredovati na određenim segmentima.

Keš

Kako ne verujemo da neko treba da nam pomogne, keš je važan da bi naši projekti mogli da se realizuje a hiljade ljudi mogli da uživaju u novim i najboljim mogućnostima za trčanje koje mi pružamo. Zato je važno da dobro planiramo finansije.

Egzekucija

Ovaj segment je u stvari analiza 2019 i planiranje za 2020, gde određujemo ko je odgovoran za šta da se desi tokom 2020. godine.

Ukoliko vam je potrebna pomoć za rad na vašem planiranju, pišite mi.

Zanimljivi predavači od kojih ima šta da se čuje, i dovoljno regionalan program koji motiviše da se isto primeni u Srbiji (stav: nije neizvodljivo umesto onog: ovo samo može u Americi kada slušaš predavanje iz Nju Jorka) može dovesti do dobre konferencije. Vidimo se!

Predstavnici trka

Čestitke Goranu Čegaru, ispred ASS, na organizaciji i koordinaciji događaja.

Nakon održane Konfernecije za organizatore trke, što je bio drugi skup organizatora ovde godine (nakon skupa u Jagodini), a koju je organizovao Goran Čegar ispred Atletskog saveza Srbije, shvatio sam da nema jasnoće šta su komptencije (znanja, veštine i stavovi – tj sposobnosti) koje su potrebne za uspešnu organizaciju jednog sportskog događaja kao što je trka.

Naime, na samoj konferenciji bilo je pa sigurno 40-50 ljudi zainteresovanih za ovu temu (što pokazuje da potreba postoji), no teorijske teme i predavanja koja su prethodila prezentaciji Makedonskog i Ljubljanskog maratona su bila jako generalistička – toliko da se videlo da ne postoji dodir sa realnošću.

Problem nije kada su predavanja loša, problem je kada vidite da publika gleda i pokušava da shvati nešto, zapisuje i postavlja pitanja – onda shvatite da ljudi koji to slušaju tek nemaju blage veze, a treba im znanja jer su već u poslu.

Jedan od principa svih ljudi koji organizuju trke jeste totalna iskrenost, tj neka vrsta radikalne istine, jer na trci nema pričanja priča i trkači (naši klijenti) jednostavno znaju kada neko nešto radil ili ne radi. Nekada oni nisu svesni grešaka koje mi pravimo ali podsvesno znaju da nešto ne štima dobro

Na primer, naša biznis trka u Novom Sadu je imala očajno ozvučenje ove godine, ljudi su ocenili trku dobrom, ali nisu đuskali i nisu doživeli ono što bi mogli da dožive da je muzika bila dobra!

Odraz ovih slabih predavanja je suštinsko nepostojanje okvira komptencija, pošto su po pravilu svi organizatori trka “self made”, tj ljudi koji su sami učili, a škola za ovako kompeksan posao ne postoji. Samim tim, kada bih ih pitali da prenesu svoja znanja ispao bi niz nepovezanih iskustava koje se teško mogu uokviriti u znanje.

Da bih pomogao Goranu Čegaru, a i vama koji organizujete trke, plan mi je da u narednih 5 godina stavim jedan studijski kurs na sprskom, a do tada, evo prvog predloga agende takvog jednog višemesečnog kursa:

Modul A: Biznis model organizacije trka

U ovom modulu bi se pre svega govorili o industriji organizacija trka, kao industriji mass-participation sporta, gde bi se pažnja posvetila na tome kako jedna trka generiše vrednost za sve učesnike (ne samo trkače, već i medije, gledaoce, sponzore, atletske i druge saveze, javne politike koje se bave zdravljem i fizičkim aktivnostima), pa samim tim kako se i generiše novac.

Organizacija trka je pre svega biznis, često franšizni, a često i biznis koji se sprema za prodaju, jer u svetu je u fazi ukupnjavanje tržišta gde par velikih aktera imaju više desetina događaj: npr Infront, Golazo i drugi.

Nakon upoznavanja industrije i korišćenjem alata Business Model Generation, prešli bi smo na glavnu stvar: finansijsko planiranje, budžetiranje i gde u ovom biznisu nastaje ROI, tj povrat investicije.

Modul bi završili sa nečim što se zove USP, ili jedinstvena prodajna pozicija, tj nešto što svaku trku definiše kao proizvod, sa svojim osobenostima i diferencijacijom na tržištu, bilo to tema trke, družina, datum, lokacija ili nešto drugo.

Modul B: Akvicija trkača, promocija i oglašavanje

U ovom modelu bi se pokrio set marketinkišh tehnika koje imaju za cilj da privuku trkače na događaj.

Tu se misli na definisanje prodajnog tunela, ali i dizajn, brendiranje događaja, te copywritting, a onda i niz predavanja o digitalnom marketingu, email marketingu i vođenju FB oglašavanja.

Svaki organizator bi sve ove stavke trebao da zna ali i da odluči koliko ima resursa da ih sprovede sam ili planira da ovaj segment prenese na podizvođača, tj da plati i outsorcuje. Ovde se povezuje sa Modulom A, tj finansijskim planom trke.

Modul C: Sponzorstva

Kako je tržišta sponzorstva u Srbiji u katastrofa stanju i to kao posledica socijalizma, nameštenih političkih i obaveznih sponzorstava, tako su i komptencije marketing stručnjaka u kompanijama koje to rade isto na tom nivou. Čast izuzecima i profesionalcima!

Komptencije organizatora trka u Srbiji što se tiče sponzorstava su bukvalno na nivou rimskih arena, na kojima su se i javili prvi baneri. Naime gledijatori su se u arenama borili sa životinjama, dok su u kamen oko borilišta bili uklesani nazivi senatora koji su platili nabavku tih egzotičnih životinja (zamislite slona i tigra u jednom Rimu koga ubija rukom omiljeni superstar gladijator). Senatori koji imaju najbolje životinje i najomiljenije gladijatore imali su veće šanse da ih narod voli. Optrilike taj nivo brendinga i rada sa sponzorima je i danas na trkama samo što je kamen zamenilo meš platno ili LED ekrani.

No da bismo išli dalje, ovaj model treba da pokrije teme:

Razumevanje sponzorstva u službi brend marketinga, sponzorstvo kao deo strategije odgovornog poslovanja, sponzorstvo kao deo internih komunikacija, sponzorstvo kao deo poslovne kulture i pozicioniranja kompanije u javnosti. Onda tek razumevanje sponzorstva kao dela prodaje (što je najgore kada dobijete takve parntere).

Ovaj modul bi se bavio i vrednostima organizatora, uklapanje sponzora kao dodatne vrednosti za trkače, te jačanju brenda same trke i organizatora.

Razumevanje sportskih prava, prava na korišćenje vašeg imena, brenda i svih sadržaja na trci su važni da biste umeli da cenite sebe.

Pravljenje ponude i prodaja sponzorstava kroz razumevanje kako sponzori donose odluke, sastanci i primeri mejlova su važan praktičan segment ovog modula.

Na kraju, aktivacija sponzorstva, tj dizajn i realizaciija načina na koji sponzori treba da budu vidljivi na događaju, ali i pre i posle događaja je važna faza realizacije sponzorskog dogovora.

Modul D: Produkcija događaja

I za kraj modul gde svi misle da znaju i da je to jedino što treba da se radi jeste produkcija samog događaja, tj ono što trkači vide, a obuhvata niz važnih celina, no pre svega kreiranje organizacionog tima sa jasnom podelom zadataka. Ovde treba osmisliti i platne razrede kao i sistem nagrađivanja za ljude koji su direktno uključeni u organizaciju.

Važni segmenti ovde su: komunikacija i rešavanje problema učesnika, organizacija starta i finiša, obezbeđivanje staze, dizajn i plan kretanja ljudi na tlocrtu lokacije, plan rizika i obezbeđenja, fotografisanje događaja, a onda i niz drugih celina: brendiranje, renta inventara, tehnika, zabavni program, voditelji…

Sve ovo kroz prizmu projektnog menadžmenta i planiranje vremenom i resursima.

Naravno glavni zadatak svakog Direktora trke – koji deo posla je važan da sami uradimo, a koji deo da prepustimo, pa se na ovu temu nadovezuje i tema liderstva, delegiranja, tj komptencije da se kreira “mašina” koja pravi trku, tako da mi ne moramo da lepimo banere i uskačemo u frku kada zagusti.

Eto to je prvi predlog jednog kurikuluma jednog studijskog kursa za organizatore trka, a već sada mi padaju teme poput: odnosa sa javnostima, humanitarni partneri, odnosi sa savezom, lokalnom samoupravom i drugim ne-sponzorskim partnerima….

Ukoliko imate bilo šta što biste dodali, dodajte u komentarima :)

Jedna od najboljih blogova o marketingu jeste blog Istoka Pavlovića, a jedan od tekstova koji daje ogromnu vrednost (i koji lagano možete) iskoristiti jeste tekst o konceptu “Lestvica vrednosti“.

Sve više organizatora trka u inostranstvu ne uključuje automatski i majicu u vaš startni paket, već je majica poseban dodatak koji možete dokupiti prilikom prijave.

Jedan od razloga ovog trenda jeste i naslov ovog teksa, naime i sami znate da je majica, često najveći materijalni trošak u organizaciji, koji poskupljuje cenu startnog paketa.

Onda kada imate dva “paketa” jedan sa majicom i drugi bez, imate i lestvicu vrednosti prilikom plasiranja vaše trke.

(Naravno, isključivanje majica je sve više i trend zbog održivosti trka u smislu zagađenja, jer mnoge od tih majica koje dobijemo na trci, vrlo brzo završe u nekoj kanti ili najbolje moguće na reciklaži.)

Majice su u ovom tekstu samo primer.