Ekipa Nebojša Atanacković (pogledajte njegove reportaže na trcanje.rs), Ivan Bon i ja smo u četvrtak prepodne krenuli put Slovenije, sa ciljem da učestvujemo na drugoj po redu trci u formatu 1.9 km plivanje, 90 km bickl i 21km trčanje.

Naša odrednica bila je planine Golte gde smo bili smešteni u planinskoj kući Nebojšinog prijatelja. Kuća je jedna od dve koje se nalaze na samom vrhu planine jer je gradnja zabranjena 90tih. Sređena za stanovanje, u drvetu, sa centralnim grejanjem i divnim terasama i baštom za sedenje koje nažalost nismo koristili jer je tih dana na Golte bilo oko 10 stepeni sa kišicom i maglom.

Petak je bio rezervisan za pasta party i brifing u Celju. Startnina (na dan trke) 111 EUR, što nije malo, ali sa druge strane duplo jeftinije od bilo koje druge trke iz Ironman serije. Uz startninu smo dobili torbicu, aktivnu majicu, kutiju izotonika u prahu, 2 obroka (petak i subota), kao i okrepu na stazi (banane, gelovi na trčanju, Coca Cola, voda).

Ja sam na ovaj put pošao sa dosta preispitivanja. Duže vreme razmišljam o triatlonu, ciljevima, vremenu posvećenom u treningu i obavezama i presiji koje stvaram kod sebe. Sada vidim da su to pitanja svih nas koji se bavimo ovim sportom, koliko vremena, energije i fokusa ulažemo i kada je onaj trenutak, ona granica kada triatlon-sport odlazi u nešto što više harmonizuje život nego oduzima od balansa.

“I am here to give my all”, to je plod svog promišljanja i jedna ideja koja je trebala da vodi celu trku. Pokaži od čega si napravljen, hrabro daj sve. To je životna filozofija u svemu što se radi, bilo na poslu ili u ljubavi. Mislim da to čovek zaboravi i da se zbog straha stalno krije iza nekih veoma dobrih razloga zašto ne i zašto ne sada (naravno da govorim o sebi).

Subota ustajanje u 5, doručak 5:30 i polazak na trku. Sat vremena kasnije stižemo u startnu zonu u 7:30, nameštamo bajkove i oblačimo neoprene (voda 21.5 stepeni u jezeru). Pakujemo patike i opremu za trčanje koji nam organizatori prevoze 90 km dalje u Logarskoj gde ćemo trčati nakon bajka.

Vreme odlično, mada će se kasnije ispostaviti da je počeo da duva izrazito jak vetar koji nas je sve usporio na bajku. U 9:00 startuje plivanje. 2 kruga bez izlaska na obalu. Hvatam dobar ritam i pazim da se ne preforsiram. Trudim se da uhvatim nekog za draft ali više se sudaram sa nekim ljudima, i ako nas je startovalo 60 (u Ironman seriji startuju blokovi od par stotina ljudi, ukupno preko 2000).

Manji problemi na plivanju već u prvom krugu. Čini mi se kao da je neopren spao sa levo ramena, jedva veslam. No hvatam u drugom krugu jednog plivača i mi plivamo sigurno 200-400 metara uporedo, što mi daje neverovatan dobar osećaj jer (čini mi se to je bila neka cura) pliva na drugi desno, a ja levo, tako da se na svakom udahu vidimo, što mi daje snage da ne smanjim sa frekvencijom zaveslaja nego da pojačam.

Na kraju 36 minuta plivanja, brza tranzicija i prelazak na bajk. Na bajku slušam trenera Savića i poštujem Zonu 3 i kratke upade u Zonu 4 na uzbrdicama kraćim od 3 minuta. Na početku se formira grupa (i ako je drafting zabranjen) no već posle par kilometara spuštam se u aero poziciju i vozim svoju trku.

Canyon Evo TT bajk koji vozim je fantastično aerodinamičan i na nizbrdicama se odmaram i grabim potrebne sekunde. Ipak posle nekog vremena prelazi me Ivan Bon (inače čovek koji je pored ostalog stvorio bend Mistakemistake), koji je izašao pre  mene sa plivanja, ali je imao sporiju tranziciju. Negde zajedno sustižemo i Nebojšu.

Kada se puls i tempo stabilizovao trka na bajku se svodi na klopanje badema, integralnih pločica, izotonika i banana i vožnje po brdima Slovenije.

Poslednjih sat vremena prava agonija jer je staza bila non stop uzbrdo uz jak vetar. Osećaj da ideš 20 na sat i da ćete u svakom trenutku stići pelaton :)) Mišići nogu peku, što nije dobro, plašim se da mi se ne desi pucanje na trčanju kao na na Ada Poludistanci prošle godine. “Da li sam se preforsirao, da li je ostalo još snage, da li i šta može da se desi na trčanju…” Gomila pitanja uz kalkulacije o prosečnom tempu, ostalim takmičarima i vremenu koje želim da postignem na trčanju. Zaboravi sve, daj sve.

Bajk na kraju 3:12. Očigledan napredak od Poltena prošle godine kada sam imao isto vreme po značajno lakšoj stazi.

NEBOJŠA ATANCKOVIĆ: Moja strategija za Logarsku je bila istrčati dobar polumaraton sa produženim zagrevanjem u vodi i na pedalama. Tako je nekako i bilo.

PLIVANJE: 0:31 Ocena 8/10
Plivao sam Z2, svesno i sporije nego prošli put, sve na tehniku! Noge odmarao, jedino sebi zameram što sam imao lošiju orijentaciju, nažalost tek sam izašao iz bazena, preplivao sam sigurno 50-100m više samo zbog toga. Prošle godine na istoj stazi – bez odela 36 minuta.

TRČANJE: 1:52 Ocena 9/10
Hteo sam negative split, i hteo sam prvih 10K da uživam u ambijentu i hteo sam da bude 5:30 pace. Sve po planu. Konačno sam osetio da trčanje na Half ironu ne mora da bude bol i agonija sve vreme.
Prosečan puls na trčanju je 165bpm to je sredina zone 3, ili 5% niže od proseka na Poludistanci Ada, i 10% niže od proseka na all-out polumaratonima ove godine.

BICIKL: 3:23 Ocena 5/10
Vrlo nezgodni uslovi, puno bočnog i čeonog vetra, tek na momente povoljan vetar. Ja bez aero-barova, baš me je tuklo.
Držao sam se Savićevih preporuka veoma konzervativno, ispao sporiji od ostalih ali jednostavno sve preko bi bilo kockanje na zahtevnoj stazi i mojih ne baš toliko kilometara na trenažeru ove godine.

A da se sve ne svodi samo na trku, Ivan i ja smo dokazali posle celog dogadjaja ostavši u magičnoj dolini do kraja dana. Ležali smo na proplanku i divili se neverovatnoj kulisi Savinjsko-Kamniških Alpa, odvozali se do Pavličevog Sedla i granice sa Austrijom… Ostaje želja i da se sledeći put i popnem na neki od vrhova (Ojstrica 2350m): ako bih radio štafetu i samo jedan leg na trci, to mi zvuči kao savršen plan.

Trčanje je bilo pravo oseveženje za mene. Trče se dva kruga od po 10.5 km od čega samo nekih 30% po asfaltu, a sve ostalo je šljunak (uzbrdo nekih 4-5 km) i šuma i to korenje i sitne mekane iglice četinara. Staza je tehnička, jer sve vreme gledaš gde da staneš, a da ne iskriviš nogu, što posle 5 sati akcije i nije baš lako.

No, ponavljam u sebi “Šuma mi daje snagu” i ulazim u neki ludački runners high. Ovaj osećaj me prati par minuta (ne mogu da procenim) ali je baš ono što nazivaju “flow”, “fully immersed” i uživam u svakom trenutku. Na kraju 1:51 na trčanju, prolazak kroz cilj gde me čekaju prijatelji iz Ljubljane sa kojima idem na špargle kojima je sada sezona.

Inače ovo je prvi Half Ironman koji sam uradio, baš uradio, posle otkazanog plivanja u St. Poltenu prošle godine i agonije na Poludistanca Adi koju sam završio na siljenje. Hvala Coach Savić!

Sutradan Nebojša, Ivan i ja odlazimo do Ljubljane u šoping, tajlandska klopa i povratak kući. Noge i dalje pod upalama i bolovima, nedelju dana lagano pa u nove sportske projekte i poduhvate.

Ostaje da vam preporučim ovu trku i to u varijanti štafete, gde tim od 3 člana deli discipline ili pak u kompletu, i to možda i bez opterećivanja vremenom, nego turistički, sa mountbajkom i fotoapratom :)

Sve fotke možete pronaći ovde. Sajt organizatora. FB stranica trke.

The post Half Ironman Logarska dolina 2014 [REPORTAŽA] appeared first on TRČANJE.rs.

Miloš Kostić. Kako opisati svetskog rekordera, šampiona, legendu i svetski poznatog Ironmana? Čelični čovek nam pokazuje kako je moguće i ia na koji način biti pobednik u disciplini triatlona koja se sastoji od 3.8km plivanja, 180km bicikla i 42km trčanja (ceo maraton) koji se izvode jedno za drugim bez pauze. Izazoz za najspremnije ljude na svetu i izazove za nekolicinu onih koji to rade sa 70 i kusur godina.

Velika je čast da  sa čitaocima Trčanje.rs da podelimo ovaj intervju i  priču za koju smo sigurni da će vas inspirisati da o svom životu počnete da razmišljate hrabrije i da se usudite da uradite ono o čemu odavno sanjate.

Gde ste se rodili i živeli u mladosti? Na koji način je odluka da krenete iz Srbije uticala na vas?

Rođen sam u Gornjem Milanovcu 18. aprila 1941., u bežaniji iz bombardovanog Beograda. Odrastao sam u Beogradu gde sam 1959. godine i maturirao u V beogradskoj gimnaziji. Godine 1964. završio sam Tehnološki fakultet kao dipl. inž.

Posle tri godine rada u Vinči u Institutu za materijale (i odsluženog vojnog roka), želja da se posvetim istraživačkom radu odvela me je natrag na fakultet gde sam kao nedoučeni asistent počeo rad na magistraturi.

Mada su to bile dobre godine ispunjene napornim radom, rezultati na moju stručnost i životni standard su bili nezadoljavajući. Tako sam se 1970. otisnuo u svet i našao se u lepom Vankuveru u kanadskoj provinciji Britanskoj kolumbiji kao postdiplomac na univerzitetu UBC (University of British Columbia).

Po završetku studija 1976. sa PhD diplomom i odgovarajućom idejom da sam naučnik, malim sinom Sajmonom, i praznim bankovnim računom, bilo je vreme da se uozbiljim i nađem pravi posao. To se uskoro desilo u malom gradu Ridžajna (Regina) u prerijskoj provinciji Saskačevan gde sam započeo dugu karijeru u uspešnoj čeličani IPSCO gde sam napokon i nešto naučio. Sa njima sam ostao do penzije 2009. pod utiskom da sam je zaslužio.

Osim beskrajne ravnice, ogromnog neba, i surove klime podeljene na žarko leto i arktičku zimu, najprivlačnije osobine Saskačevana su prerijska gostoljubivost i jednostavan život. Tako nije iznenađenje da sam posle trideset godina sa svojim dubokim korenima ovde odlučio da ostanem.

Relativno kasno ste krenuli da se bavite triatlonom. Kako je došlo do toga?

U Vankuveru sam se vratio svojoj ljubavi iz detinjstva. Nema lepšeg mesta da se trči. Kad me pitaju kada sam počeo da trčim kažem, pre nego što su izmišljene patike za trčanje, što je istina. Prvi maraton sam trčao u Ridžajni 1982. a drugi mislim 1985. u Vinipegu. Onda se to ubrzalo kao stari film pa sam do 2005. godine pretrčao više od stotine maratona i ultraša do 125 km u Severnoj Americi i Evropi.

Svoj najbrži maraton sa trčao 1991. kao pedesotogodišnjak u Vankuveru u 2:57:07, moj jedini pod-tri maraton. Sada u sedamdesetim standard mi je oko 3:30, mada sam u Bostonu 2011. i 2012. oba puta trčao 3:17 i oba puta bio prvi u M70-74.

U triatlon sam skočio iznenada sledeći drugove koji su počeli da eksperimentišu sa kros-treningom. Mada sam uvek pomalo plivao i vozio bicikl, nikad nisam mislio da mogu da se upustim u nešto kao Ironman, još manje da mogu da budem uspešan.

Par puta sam video Ironman na televiziji i ostao zapanjen kako to rade. Ipak, to mi je očigledno posadilo klicu u podsvesti kojoj je samo trebala prilika da se razvije.

Niz slučajnosti je otvorio put prema Ironmanu: slučajno sam kupio wetsuit na rasprodaji; upisao se na olimpijski triatlon da pokušam to; pa se pridružio drugovima u obližnjem poluironmanu gde sam iznenada dobio ulaz u Canada Ironman gde sam opet neočekivano dobio ulaz u Svetsko prvenstvo na Havajima.

Na Havajima sam pobedio u M65-69 i postavio age group rekord koji je stajao nekoliko godina. U međuvremenu sam nastavio sa ironmanima dva do tri puta godišnje i postavio nove rekorde u Ironmanu Kanada i na Havajima. Uspeh mi je podpirivao želju da nastavim sa triatlonima kao i sa trčanjem.

Vi ste po profesiji inžinjer. Koje su sličnosti triatlona sa vašim zanimanjem/profesijom?

I čisto trčanje i triatloni, kao i većina sportova, su metafora životnih napora i dostignuća, pa i onima u inženjerstvu.

Uspeh u sportu počinje sa žeđu igrom, naporom i pokretom koji nam je urođen. Mi svi kao živa bića žudimo za pokretom i telesnim naporom isto kao što smo društvena bića koja se nizbežno uklope u tok života; rad, porodicu i razonodu.

Sport je analogan životu ali je jednostavniji, čistiji, i obično više zadovoljavajući.

Uspeh u idealnom sportu, kako ga ja vidim, pre svega zahteva jasan, realističan, merljivi cilj, metu, na primer maraton na određen dan, u određenom i mestu, i sa određenim vremenom. Taj cilj treba da bude stoprocentno ličan i nepomućen.

Posle toga se razvije plan da se cilj dostigne u vremenu i sa sredstvima na raspolaganju, pa ga onda treba vredno i dosledno ispuniti. Na dan trke treba odstraniti sve negativne i irelevantne misli i potpuno se posvetiti ispunjenju cilja.

U toku trke najbolje je skoncentrisati se na momenat, na svaki korak, na svaki metar, a samo povremeno pomišljati na trijumf i zadovoljstvo uspeha.

Završeni maraton će onda imati svojstvo ličnog, potpunog, neotuđivog uspeha, koji ne zavisi od hvale drugih, koji tako postaje osnovni deo sreće i budućeg uspeha.

Onaj koji se u životu van sporta rukovodi ovakvim principima će neizostavno biti uspešan i srećan.

To je moj najsažetiji opis lepote i vrednosti sporta. Dodao bih da je sport kao učitelj za život najbolje upražnjavati u mladosti. Razumljivo je da njegova pedagoška vrednost opada sa godinama, što je nažalost moja sudbina jer sam mu se posvetio kasno u životu.

Ukratko, kako izgleda jedan vaš dan kada ste kod kuće?

U treningu se držim svojih snovnih principa: isplanirana sezona sa nekoliko polu- i celih maratona; isto tako sa nekoliko olimpijskih, polu- i celih ironmena. Naglasak je uvek na redovan trening sa minimalnom nedeljnom kilometražom, najmanje dve discipline svakog dana, nešto rada u teretani, i uvek pošteni napor i koncentracija na zadatak. Trudim se da treniram u grupi kada je pogodno.

Inače, oduvek sam bio ranoranioc. Ustajem obično oko pet sati i trudim se da pre doručka–ali posle jake kafe–odradim barem jedan deo. Bicikl vozim napolju kako vreme dozvoljava.

Dijeta mi je jednostavna. Obično ovsene pahuljice za doručak, voće za ručak, bogata salata za večeru. Pijem dosta mleka i jedem ribu i beli sir ali meso retko. Pijem malo vina ili drugog alkohola uveče skoro svakog dana.

Koliko ste sati proveli u treningu prošle nedelje?

Sadašnji period je haotičan jer sam putovao i takmičio se u četiri naporne trke: 18. aprila (maraton u Ridžajni), 10. maja (HI, tj. polu-ironman na Majorki), 1. juna (HI u Oliveru u Britanskoj Kolumbiji), pa opet juče, 7. juna, ovde u Bojzi, Ajdaho 7. juna.

Cela sezona će biti takva do početka oktobra, kada završavam sa Svetskim 70.3 prvenstvom u Mont Tremblant, Quebec, berlinskim maratonom i Svetskim ironman prvenstvom u Koni.

Trening mi je redovniji preko zime. Obično trčim 4-5 puta nedeljno ukupno oko 70 km, plivam 3-4 puta ukupno oko 10 km, stacionarni bicikl (kao brick ili bez trčanja) 3 puta ukupno 4-5 sati (kada su putevi otvoreni, tj. od aprila do oktobra, zavisno od mesta i vremenskih uslova, to se poveća do 10-20 sati), i raznorazni kros-treninzi 2-3 puta nedeljno.

Sve u svemu, treniram između 15 i 25 sati nedeljno.

Nećemo pogrešiti ako kažemo da je Ironman kao disciplina jedan od najtežih sportova koja postoje. Kakva životna filozofija je potrebna da bi se postao svetski rekoreder u IM?

Kenijski maratonac Juma Ikanga je rekao “Želja za pobedom je bezvredna bez volje za pripremu”.

Kada trenirate i kada radite Ironman, koje je dominantno osećanje koje proživljavate?

Trudim se da preživljavam svaki momenat kako se odvija i da svaki deo uradim što bolje mogu. Prethodne nedelje treninga mi daju samopouzdanje da telo može.

Na dan takmičenja um preuzima dominantnu ulogu: da kontroliše telo, da ga vodi do cilja metar po metar, korak po korak, i da mu pomogne kad zatreba. Koncentracija uma na zadatak koji se odvija je najvažnija. Um podržava telo; telo ne sme da sabotira um.

Vaša neponovljiva poruka je:

Sport je igra koja jača um i telo. Sport je mladost za ceo život.

The post Posle ovog teskta drugačije ćete gledati na život [Miloš Kostić, Ironman] appeared first on TRČANJE.rs.

Joga je sjajan način za prevenciju povreda. Kombinacijom aktivnog i pasivnog istezanja joga nam pomaže da i pored napornih treninga trčimo bez povreda. Jedna od čestih povreda kod trkača je i plantarni fascitis. Da biste prevenirali ovu povredu, radite ove dve joga vežbe u danima kad trčite ili trenirate. Ukoliko se oporavljate ili je vaša povreda akutna, odmorite se dok se zapaljenski proces ne smiri. Kada se osetite dobro, krenite sa ovim pozama.

Istezanje na leđima – savijena noga

Kako deluje položaj?

Istezanje sa povijenom nogom je bezbedna poza za tetive i mišiće kuka, butine i lista, koji se prenose na centar stopala i stvaraju plantarni fascitits kada se stegnu.

Kako da izvedete vežbu?

• Lezite na leđa, noge neka budu zajedno. Ispuržite se jako sve duž stopala.
• Držite noge zajedno i savite jedno koleno ka grudima. Stavite konopac ili traku oko  stopala.
• Držite levu nogu čvrsto na zemlji dok savijate desno koleno ka grudima.
• Obmotajte traku oko stopala i držite je čvrsto u rukama najmanje 30 sekundi, koliko je potrebno tetivama da se istegnu kako treba.
• Ponovite sa drugom nogom.

Istezanje na leđima – ispravljena noga

Kako deluje položaj?

Maksimalno isteže mišiće i tetive kuka, gluteusa, zadnje lože koji se prenose na sredinu stopala. Ovo je malo zahtevnije istezanje, za fleksibilnije trkače i trkačice.

Kako da izvedete vežbu?

• Izdahnite i podignite ispravljenu  desnu nogu u vazduh.
• Podignite ruke sa trakom lagano do desne noge tako da su laktovi sasvim ispravljeni
• Vrati i glavu držite horizontalno, i opušteno – ne zabacujte glavu nazad.
• Ispravite nogu koliko god možete. Cilj istezanja nije da vučete nogu što više možete ka grudima.
• Pokušajte da osetite kako leva noga miruje na podu dok vam se ključne kosti podižu prateći traku.
• Zadržite 30 sekundi do jednog minuta, dišite duboko i ujednačeno, nežno spustite nogu i ponovite sa drugom stranom.

Istezanje gluteusa

Kako deluje položaj?

Ova poza oslobađa nakupljenog stresa u kukovima, koji posredno utiče na pokretljivost mišića nogu, konačno stvarajući tenziju na plantarnu fasciju.

Kako da izvedete vežbu?

• Lezite na leđa, sa oba kolena savijena
• Okrenite desno koleno ka spolja a desni članak stavite preko levog kolena.
• Kroz tako napravljeni “trougao” provucite ruke i prepletite prste oko leve butine.
• Kukovi, kičma i glava su udobno opušteni na podu. Opustite vrat.
• Vucite lagano levu nogu ka grudima, dok desnom rukom desno koleno gurate ka strani.
• Zadržite najmanje 30 sekundi, dišite duboko i ravnomerno. Opustite, zamenite noge.

Izvor: Acitve.com

The post 2 joga poze za plantarni fascitis appeared first on TRČANJE.rs.

“Racing flats” ili u slobodnom prevodu “Ravne takmičarke” su kategorija trkačkih patika koje odlikuje nekoliko karakteristika:

• racing – namena su im trke, pretežno na asfaltu (ne atletska staza ili trail) i to od 5km do 42km
• veoma lagane – ove patike nemaju fensi tehnologija, sve nepotrebno je skinuto sa njih, kako bi bile što lakše (što manje grama na njima to su “brže”)
• flats – ove patike su ravne, tj razlika između visine pete i prstiju (heel to toe) je minimalna i teži nuli
• minimalna amortizacija – patike su veoma blizu zemlji, tj đon je tanak, pa su ove patike malo tvrđe od trening patika

Ovu kategoriju patika distributeri u Srbiji gotovo da ne prepoznaju, što je sasvim u zakonima tržišta. Manji procenat trkača ima potrebu za njima, ali oni koji imaju, po pravilu moraju da se snalaze i naručuju patike iz inostranstva.

Zbog svega toga, ali i činjenica: (1) da sam od 2009. godine kao jedan od autora sajta Trčanje.rs promenio ne manje od 30 modela patika (Nike, Newtwon running, Brooks, Inno8, KSwiss…), a da nikada nisam probao Adidas, (2) da je ovo najbrža patika na svetu (Mutai svetski rekorder trči u njima), (3) da sam probao baš ovaj model na sajmu tokom Berlinskog polumaratonu u martu 2014, — šansa da probam i testiram Adios Boost mi je veliko trkačko uzbuđenje.

(Napomena: Adidas nam je besplatno ustupio ovaj model kako bismo napisali recenziju)

Kada sam skapirao da one u Srbiji mogu da se nabave u prodaji (sada su i na popustu) to mi je bio dobar signal – vrhunska namenska takmičarska patika konačno kod nas na tržištu. U ovoj kategoriji Adidas ima samo još jedan brži model koji je namenjen trkama kraćim od maratona – Adidas Hagio, koje se još uvek ne može nabaviti kod nas.

ADIDAS® ADIZERO ADIOS BOOST je pefromance (takmičarska) neutralna patika. Razlika između pete i prstiju: 10.5mm. Patika je teška 220 grama.
U poslednje vreme isključivo trčim u njima, tako da sam u njima radio 15x200m na 3:10, deonice od po 1km na 3:35, kao i niz laganijih trčanja na +5:30 min/km.

Sve ovo mi je bilo dovoljno da steknem i podelim sa vama utiske:

Boost

O Boostu sam dosta čitao ovde i ovde. Pored tehnološkog rešenja o tome kako su u Adidasu povezali niz malih kapsula i načinili novu revolucionarnu penu, bolju od običnih EVA pena, bilo je interesantno pročitati tvrdnju da ova pena bolje uzvraća energiju i povećava efikasnost trčanja za 1%.

Ipak, ono što je meni važnije jeste osećaj u ovom đonu. Za mene je važno da patika bude responsivna. To se postiže tako što patika nije previše mekana (pa onda suviše vremena provodim u kontaktu sa podlogom), al i i da nije suviše tvrda, tako da nemam nikakav feedback od patike (ne želim da trčim bos).

Adizero Adios Boost ima odlčnu responsivnost, tako da je ovaj glavni kriterijum za moje potrebe u potpunosti zadovoljava. Nisam se mnogo udubio da tačno razgraničim kombinaciju tehnologije koje dorpinose ovom osećaju (debljina Boost pene / Torsion System / Continetal guma na đonu), no proizvodni menadžeri iz Adidasa su uradili svoj posao i spakovali taman svega da vas na brzom trčanju prati patika koja brzo reaguje na svaki korak. Jako dobro.

Fit, tj kako patike prijanja uz nogu

Drugi važan osćaj koji patika treba da da jeste osećaj dobrog prijanja. Pored različitih tehnologija i rešenja, prijanje najviše zavisi od širine stopala trkača. Ako se dočekujete prednijm delom stopala i trčite brzo, onda je potrebno da patika ima malo mesta za prste koji se pri svakom udarcu šire.

Kako ja imam nešto uže stopalo, Adidas Adios Boost za mene, možda za trunku širi nego što bi voleo, tako da je potrebno pre svakog trčanja dotegnuti malo pertle.
Adios sam probao i na atletskoj stazi u Košutnjaku i po šljunkovitoj stazi na Adi gde su promene ritma i skretanja u velikoj brzini, dolazi do pomeranja stopala. Voleo bih da ovde imam malo jači osećaj kontrole, što kao što rekoh kompenzujem pertlanjem.

Heel lockdown ili zaključana peta

Brze patike najčešće imaju labavu petu, tj nemaju plastičnih elemenata koji petu drže čvrstom (ne možete da je zgazite). Adios Boost ima mehanizam koji zaključava petu koja je i nešto uža od prednjeg dela patike. Čvrsta peta omoguaćava da patika bolje prijanja uz nogu i da pospešuje stabilnost, ali i onemogućava brzo nazuvanje. Brzo nazuvanje nije problem kod (manje lenjih) trkača, ali može biti problem prilikom brzih tranzicija na triatlonu.

Upper – grub materijal

Kada sam ove patike probao na bosu nogu bilo mi je jasno da nema šanse da trčim u njima bez čarapa. Svaki dodir prstiju i gornjeg dela stopala sa materijalom bio je pomalo bolan. Odmah sam pomislio – šteta, ova patika bi odgovarala mnogim triatloncima na sprint i olimpijskoj distanci, a koji neće moći da je koriste jer nemaju vremena da oblače čarape. Naravno, uzmite u obzir da je ovo samo moje mišljenje, dok čak i Johnny Brownlee trči baš u ovom modelu i da njemu peta ne smeta.
Bilo kako bilo, Adidas je i sam skapirao. Istražujući za ovaj članak saznao sam da je u modelu nasledniku Adios 2, ceo upper deo zamenjen i redizajniran!

Zaključak

Kada pogledate pregled najbržih patika na Njujošrkom maratonu 2013, videćete da trkači i trkačice biraju između maksimalno 20-tak modela patika. Kod nas u Srbiji u prodaji imate dva modela sa ovog spiska: Adidas Adios Boost i Asics DS Racer.

Ako vam ovaj Adidasov model leži dobro na nozi, siguran sam da ćete napraviti dobar izbor za jake intervale i trke.

The post [TEST] adidas Adizero Boost, takmičarske patike za trke od 5km do 42km appeared first on TRČANJE.rs.

Koliko god da se radujemo odlasku na more, odmor za trkače predstavlja ozbiljnu dilemu: da li da iskoristim slobodno vreme da se opustim ili pokrenem i uradim jak ciklus treninga? Srećom, moguće je održavanje kondicije na odmoru bez otuđivanja od vašeg supružnika ili kvarenja magije letovanja. Evo kako da se krećete u situaciji kada ste na moru, dovoljno da ste u stanju da neometano nastavite sa treningom kada se vratite kući.

U tekstu dajemo najčešće prepreke i predloge rešenja

Ne možete da se otrgnete od porodice da biste trenirali

Rešenje: Hodajte 30 do 60 minuta dnevno u društvu vaše porodice. Duge šetnje, kao i treninzi dužine, mogu da pomognu izgradnju i održavanje izdržljivosti. Dobićete kvalitetno vreme sa vašom porodicom, a svi ćete biti i u boljoj formi.

Deca vole bazen, ali vi niste ljubitelj plivanja

Rešenje: Trčite pod vodom 30 minuta. Trčanjem protiv otpora vode možete da eliminišete neefikasne pokrete, što može da vam pomogne kada izađete ponovo na kopno. Plus, to je odličan kardiovaskularni trening. Nosite pojas za spasavanje kako biste zadržali uspravan stav u dubini, neka vam noge rade kao da trčite po suvom. Ako vam nije dostupan pojas, uradite isto u plićaku.

Nikada pre niste trenirali na plaži

Rešenje: Zbog mekoće peska vaši mišići i tetive mogu biti napregnutiji nego inače, jer su oni navikli na veće “razvlačenje” kada trčite na čvrstoj površini. Počnite sa nekoliko serija od po dva minuta trčanja između kojih ubacite jedan minut hodanja. Počnite sa prelaženjem jednog kilometra plaže prvog dana, posle dodajte po jednu seriju trčanja svakog narednog dana.

Treniranje na odmoru osećate kao rad

Rešenje: Pokušajte da promenite rutinu vašeg treninga. Ako normalno trenirate ujutru, pokušajte sa treningom uz zalazak sunca. Ako obično trčite po putevima, isprobajte trčanje po plaži, šumskoj stazi,šetalištu ili parku. Ako uglavnom trčite sami, potražite lokalni trkački klub i pridružite se grupi.

Koji su vaši načini da ostanete u treningu i na moru?

The post Kako održavati kondiciju na moru? appeared first on TRČANJE.rs.

Šta se dešava sa tržištem patika za trčanje u 2015?

Posle nekoliko godina rasta, tržište patika za trčanje se primirilo. Prodavci i brendovi objavljuju usporavanje prodaje i manju zaradu. Evo razloga i nekih mogućih načina da se sitacija prevaziđe:

Vrh je slab

Najbolje prodavani modeli se mnogo manje prodaju. Zalihe su povećane. Primećeno je oglašavanje popusta kako bi se stimulisala rasprodaja. Ovaj scenario je već poznat i desio se 2006/7 kada su top prodavane patike stale sa prodajom. Nakon toga, 18 meseci je tržište bilo u stagnaciji. Nove tehnologije i inovacije stimulisale su tržište i pokrenule tržište.

Raste broj trkača

Interesantno je da broj rekreativaca koji trče raste. Sve je više maratona. Prilike za rast poslovanja su tu. Ipak je ovo modni biznis Ne treba se gubiti iz vida da je svaka odluka o nabavci trkačke patike vođena delom i izgledom i modom. Patike moraju uvek biti u trendu.

“Casual trkačke patike”

U poslednje vreme javili su se patika za trčanje koje su više namenjene svakodnevnoj šetnji. Ovaj novi izgled je skroz promenio scenu i ono što smo smatrali “normalnom patikom za trčanje u kojoj nikada ne bih otišao ni da bacim đubre”. Ali kako retko ko trči u ovim patikama, njihova prodaje se ograničili isključivo na modne prodavnice, a ne i na specijlizovane i online prodavnice trkačke opreme.

Evo i nekih potencijalnih odgovora na situaciju:

Maximal – jedno od rešenje

Maksimalne patike za trčanje, one sa jako debelim đonovima, mogu da uzmu veći deo udela na tržištu. Još uvek neće uticati na globalno tržište patika, ali prodavci bi trebalo da uključe u svoje rafove ove modele i da budu spremni kada tehnologija dosegne kritičnu masu.

Tekstil u radnjama

Atleticizam je ponovo u modi. Raste prodaja dukseva, trenerki i tekstila koje nose atlete. Savet prodavcima je da se delovi prodavnice sa patikama popune tekstilom kako bi se razbila monotonija i kako bi više ljudi posetilo deo sa patikama za trčanje

Duplirajte rad na zajednici i usluzi

Specifične trkačke usluge i zajednica su nešto što je veoma izraženo u trkačkom biznisu. Vreme je da se da još više značaja ovim elementima. Povećajte fokus na usluge koje nudite trkačima u radnji i gradite zajednicu – isplatiće se u godinama koje dolaze.

Testirajte nove brendove

Mnogo manjih brendova je ušlo na tržište trkačkih patika proteklih godina. Oni rade stvarno interesantne stvari. Iako nisu ušle na listu top 5 trkačkih brendovo pravo je vreme da prodavci testiraju i vide šta radi za njihove kupce. Kritično je vreme za eksperimentisanje.

Zaključak

2015. će biti izazovna godina za tržište trkačkih patika. Ako se istorija ponavlja, onda je pred nama odskočna daska. U međuvremenu, pravo je vreme da se hrabro isprobaju nove ideje.

Trčanje.rs u 2015. godini pokreće “Trkačku laboratoriju”, poseban segment sajta koji će se baviti OPREMOM ZA TRČANJE. U okviru ovog dela sajta nudimo vam podršku da odaberete odgovarajuću patiku za trčanje, pročitate testove i najave, te da kupite patike za trčanje po specijalnim cenama za čitaoce/ljke Trčanje.rs. Na sajtu ćemo se baviti i analizama tržišta patika, a ovaj tekst je uvod i napisao ga je  Matt Powell, Sports Industry Analyst at The NPD Group

The post Šta se dešava sa tržištem patika za trčanje u 2015? appeared first on TRČANJE.rs.

Važno je da shvatite da ukoliko planirate da trčite, najbolja investcija koju možete da napravite (pored planskog treninga i angažmana trenera)  jeste kupovina namenskih patika za trčanje.

Iako možete početi da trčite u basket ili fudbalskim patikama koje  već imate kod kuće, obavezno pogledajte šta nisu patike za trčanje i u jednom trenutku pazarite prve patike za trčanje.

Opcije: Gde kupiti patike za trčanje?

U Srbiji trkačku opremu možete kupiti u monobrend radnjama, tj prodavnicama koje prodaju samo jedan brend: Nike, Adidas, Asics, Salomon. Za opremu ovih brendova zaduženi su generalni distributeri: Sport Time, Beosport, Tref sport…

Multibrend radnje su one prodavnice u kojima možete kupiti modela rezličitih proizvođača. To su: Sport Vision, Đak, Planeta sport, Intersport, N-Sport i drugi.

Pored regularnih radnji, mnoge prodavnice imaju svoje OUTLET radnje u kojima možete naći stare modele koji su sniženi do nabavnih cena. Nećete naći sve modele, ali ono što nađete biće stvarno najpovoljnija kupovina.

Pored domaćih prodavnica jedan od načina da dođete do patika i opreme za trčanje su i:

• Online prodavnice kao što je npr wiggle.com koje šalju povoljnu opremu u Srbiji
• Posete maratonskih sajmova, koji se organizuju dan-dva pre same trke (Ljubljana, Berlin…)
• Specijalizovane radnje za trkačku opremu u svim većim gradovima u svetu, gde vam stručni prodavci mogu pomoći pri izboru.

Šta uraditi pre kupovine patika za trčanje?

Naravno, pre kupovine savetujemo da  se informišete o patikama na Trčanje.rs. Možete postaviti i pitanje u našoj sekciji VI PITATE.

Ako ste trčali pre toga, ponesite te patike sa sobom u radnju. To vam samo može pomoći da lakše odredite koje vam patike savršeno odgovaraju.

Šta da radim kada dođem u radnju?

Kada ste pronašli sportsku radnju, planirajte da potrošite bar pola sata ili 45 minuta u njoj. Ne žurite u odabiru patika. Pogledajte sve izložene patike za trčanje. Tako ćete lakše da vidite koji modeli su tu i koliko koštaju. 

Dok gledate izložene modele, prodavac će vas po pravilu pitati da li može da vam pomogne. Ono što prodavac sigurno zna jeste spisak novih tehnologija koje patike poseduju – distributeri organizuju prezentaacije novih modela u radnjama. U protekle 3 godine urađeno je više edukacije iz oblasti trkačke opreme za prodavce. Ovo nikako nije garant da je prodavac upoznat sa potrebama trkača (izuzev ako nije rekreativni trkač, što je veoma retko) i da vam može pomoći da izaberete najbolju patiku za vas. Možete pitati prodavca, da li on trči, ukoliko ne trči, sve što vam govori uzmite sa rezervom. Duboko znanje dolazi samo iz iskustva.

U kupovinu obavezno krenite sa čarapama za trčanje koje obično koristite na treningu. Pogrešne čarape, na primer pretanke ili predebele će vam dati pogrešan utisak o patikama dok ih probate. Ako nemate čarape za trčanje, prvo njih kupite, pa tek onda probajte i patike.

Ako nosite anatomske (ortopedske) uloške, ne zaboravite i njih da ponesete.

Ako niste sigurni koja je vaša veličina obuće, izmerite oba stopala po dužini i poprečno. Kod mnogih proizvođača patika su brojevi dati i u centimetrima, Evropski brojevi na primer 43, američki, ili britanski kod jednog brenda mogu da budu veći nego kod drugog, pa ih uzmite sa rezervom. Vaše stopalo može zbog uticaja trčanja i starenja da se proširi i produži, pa nemojte da se začudite ako vaše patike budu za pola broja ili ceo broj veće nego što ste ranije nosili.

Postoji obilje pravih radnji, pa i lanaca sportske opreme. U ponekim radnjama patike su odvojene prema nameni i polu, pa možete naći sekciju za trčanje. OPREZNO, jer i u njoj modela koji uopšte nisu patike za trčanje!

Osećaj: Obavezno probajte pre kupovine

Nikada ne kupujte patiku za trčanje da je pre toga niste probali. Kalupi i istih brendova se razlikuju, tako da vam broj 45 od istog proizvođača može biti uzak / širok ili samo malo kratak – dovoljno da vam usled udaranja prstiju u prednji zid patike poplave  i poodpadaju nokti.

Kada obučete patike, možete uraditi par skokova, napraviti par koraka i OBAVEZNO istrčite par dužina duž radnje. NEMOJTE DA SE STIDITE. U svim ozbiljnim trkačkim radnjama u svetu postoji traka za trčanje, na kojoj odmah možete probati patiku za trčanje. Ako je u radnji ne poseduju ostaje vam da potrčite i osetite kako patika “leži”.

Osećaj u odgovorajućim patikama za trčanje

Ono što tražite jeste komforan osećaj u patikama za trčanje. Patika treba da bude “fit”, tj da dobro leži, ali noga unutra treba da ima prostor. Posebno je važno da je peta fiksirana u patici i da tu imate dobar osećaj da vam noga čvrsto leži u patici.

Nije problem ako patika čak i malo više šeta u prednjem delu gde su vaši prsti. Prsti prilikom udarca u podlogu se šire, tako da treba da postoji mesto za njih gde će moći slobodno da se ispruže i rašire.

Neophodan uslov za dobru patiku jeste odgovarajuća dužina. Bolje je uzeti patiku čak i jedan broj dužu, nego milimetar kraću. Gotovo po pravilu početnici koji biraju prvu patiku za trčanje (a nisu pročitali naš vodič) izaberu kraću / taman patiku za trčanje. Ono što verovatno ne znate, jeste da se usled trčanja noga širi, te da kada trčite nizbrdo, noga se kreće prema napred. Sve ovo izaziva da vaši pristi (posebno palac) udaraju u prednji deo patike za trčanje. Posledice su veoma lepi plavi nokti koji posle otpadaju.

Raspon cena patika za trčanje

• Nebrendirane patike za trčanje, white label, tj serije patika koje se prave u Kini i na koje možete okačiti vašu marku su ubedljivo najjeftinija varijanta patika za trčanje. Njihova cena ide ispod 20 evra. O ovim patikama nemamo pojma :)
• Donja serija patika brendiranih proizvođača ima cene od 40-60 EUR. To su patike koje ne uključuju inovaciju i tehnologiju koju taj brend razvija i ugrađuje u skuplje modele. Verovatno da ove patike nisu specijalno dizajnirane. No ove patike suštinski rade posao.
• Srednji nivo cena patika se kreće od 90 – 120 EUR. Ovde spada najveći broj patika za trčanje i u ovom rangu se mogu kupiti otpimalne patike za trčanje. Čak i skuplji modeli na popustima ili u outletima se spuštaju do ove cene, tako da za stotinak evra sigurno možete kupiti odične patike za trčanje.
• Preko 120 EUR, pa sve do 180 EUR su modeli patika koji su po pravilu ili specifični za tačno određenu grupu trkača ili uključuju poslednje inovacije kompanija.

Razgovor sa prodavcem

• Popričajte sa prodavcem o vašim trkačkim navikama. Faktori poput dužine trčanja, nedeljne kilometraže, trke,  podloga na kojoj trčite ili budući planovi mogu pomoći prodavcu da vam predloži neke modele patika.
• Ako nemate neki trkački staž, budite iskreni. Ako ne razumete tehnologiju i termine, pitajte za pojašnjenje.
• Ako tek počinjete sa trčanjem, nemojte pretpostavljati da vam trebaju najjeftinije patike. Takođe ni najskuplje patike ne moraju da budu optimalne za vas.
• Pazite da vam patike ne budu knap, uvek neka bude jedan cantimetar prostora između najdužeg prsta (drugog) i vrha patika. Vaši prsti ne treba da budu stišnjeni. Peta ne treba da ima previše prostora da kliza po unutrašnjosti patike u koračanju ili trčanju. Ovo trenje stvara žuljeve. Ako nešto od ovoga ne odgovara, ne kupujte te patike.
• Probajte razne brendove patika. Jedan brend ne mora da bude bolji ili lošiji od drugog. Budite temeljni. Obujte vaše čarape i ako nosite ortopedske uloške stavite ih u patike i prošetajte po radnji. Ako vam se učini da nisu dobre u hodanju, sigurno ne valjaju ni u trčanju.
• Odlučite se da probate dva para koji vam najbolje stoje i najudobniji su. Nazujte po jednu različitu patiku i prošetajte ili potrčite po radnji. Tako ćete videti koje su patike najbolje za vas.
• Pitajte prodavca da li je moguće zameniti patike ako ne odgovaraju. Po zakonu o zaštiti potrošača, imate prava da patike vratite uz fiskalni račun pod uslovom da su čiste i da nisu bile nošene. Zato uvek čuvajte račun. Garancija na patike je 6 meseci od dana kupovine.

Na šta da obratite pažnju kod patika?

• Manja težina patika znači veću brzinu u trčanju ali istovremeno smanjuje moć apsorpcije udara. Trening patike moraju biti teže od takmičarskih. Ako vam rezultati nisu presudni, kupite bolje patike za trening, one čuvaju zglobove boljom amortizacijom.
• Najkvalitetniji brendovi su Mizuno, Asics, Nike Adidas, ali su zbog toga i skuplji od ostalih. New Balance, Puma, Reebok, su malo jeftiniji, a solidni, dok su Joma i ostali brendovi još jeftiniji, što samo po sebi ne mora, ali može da govori o količini novca koje kompanije ulažu u istraživanje i razvoj novih modela. Dešava se da i dobar brend ima patike koje vam nisu udobne. Pored ovih u inostranstvu ćete nači i Scott, Zoot, Saucony, Vibram, Brooks patike za trčanje…
• Materijal lica: osnovno je da je lice patike izrađeno od više materijala. Mesh (mrežasti materijal) napred i sa strane je obavezan za lakšu perspiraciju (da se noge nebi znojile). Ako je moguće, gledajte da mesh nije bele boje, manje se vide fleke ako se zaprlja. Takmičarske patike imaju više mesha, što čini patike prozračnijim i lakšom.
• Ako nemate veliki budžet, ne obraćajte mnogo pažnje na marku: važan je dobar đon, uložak i kvalitet izrade. Često se van sezone i u nekim akcijama organizuju rasprodaje sportske opreme, pa je ovo idealno za nabavku patika po nižim cenama. Prošlogodišnji modeli se obično nude sa popustima. Razlika prošlogodišnjeg modela i novog dešava se da je samo u boji, dok su tehničke karakteristike gotovo identične.
• Ðon: ako gazeća površina đona nema oblik skije (zakrivljen na vrhu) a debeo na peti: patike nisu za trčanje. Osim toga đon mora da bude iz više delova različitog sastava (penasti/gumeni) u više boja, nikako iz jednog gumenog. Ðon patike ima žleb u centru pete koji pomaže u apsorbovanju udara. Prednji deo đona treba da bude lako savitljiv. Kvalitetniji đonovi imaju dodatne elemente za amortizaciju. Tvrđi delovi dona imaju ulogu da spreče torziju, uvrtanje, patike i ti elementi su sa strane i odozdo. Off road patike imaju đon sa dosta elemenata gripa, minimiziraju klizanje. Njih ne treba nosti na asfaltu jer su prilagodene za mekše terene.
• Uložak: obično je od penastog materijala presvučenog izdržljivim platnom. Često je perforiran radi bolje ventilacije. Uložak jeftinijih patika ima ravan profil i debljinu oko 3mm koja se posle određenog vremena prilagođava patici. Kod skupljih modela uložak ima i povišen obod sa strane i pozadi radi preciznijeg pozicioniranja uloška u odnosu na patiku. Ispod uloška u unutrašnjosti dona patike mogu imati dodatni medijum (honeycomb kod Reebok-a, Gel kod Asicsa, itd) za bolju amortizaciju sile udara.
• Jezičak: proverite da li je simetričan i da li omogućava dobru respiraciju. Ako je malo ustranu, to ne valja.
• Probajte patiku, napravite par koraka. Ne kupujte nikada tesnu patiku, to je siguran način za dobijanje žuljeva. To znači da ako odmah osetite da nešto nije u redu (na primer: ako savijete prste pa vas patike stežu oko domalog i malog prsta) to nije pravi izbor, jer će tu najverovatnije doći do žulja. Probajte i uporedite tu patiku sa nekom drugom, možda je ona druga udobnija.
• Čarape: Ako nosite debele čarape u patikama na treningu, onda u takvima i treba da krenete u šoping. Nije isto probati na drugu čarapu koju obično nosite uz pantalone i cipele. (Polu)maraton ne trčite u novim čarapama, zbog mogućih žuljeva. Koristite čarape koje su nošene i oprane bar 2-3 puta.
• Poželjno je imati bar dva ili više pari patika za trening, kako ne biste morali da nosite znojave ili mokre sledeći put. Za trke vam, ako nemate takmičarskih pretenzija, ne treba poseban par patika, ali nije na odmet da ako imate mogućnosti trku trčite u lakšim patika u kojima ćete dobiti važne sekunde prednosti.

Šta posle kupovine patika za trčanje?

Ovde bi trebalo dodati i par saveta iz prakse šta da nikako ne radite sa patikama, kada ste ih već kupili:

• U novim patikama ne idite odmah na trčanje preko 6km, jer ćete nabiti žuljeve ili će vas tabani peći.
• Nikada ne perite patike pred duži trening ili trku, jer ćete nabiti žuljeve – patike se pranjem skupljaju a nošenjem šire, dok se ne razgaze. U mašinama je moguće oprati patike, ali i ručno. Ako ne morate, ne perite ih.

Napravite odluku!

Izbor patika za trčanje nije izbor škole, ili kupovina kola ili stana. Zato slobodno napravite odluku i bez brige: kako bude menjali patike (nadamo se da ćete trčati barem još 10 godina :) tako će se i vaš ukus graditi. Vrlo brzo ćete vi baš biti ti koji će savetovati vaše drugare novopečene trkače i trkačice.

#VOLIMTRČANJE – lista puna popusta za trkačku opremu

Za kraj, ako ste spremni da obavite kupovinu, obavezno se prijavite na našu POPUST listu #volimtrčanje i pazarite patike, ali i drugu trkačku opremu sa stalnim popustom!

Savetnik za opremu

Od sada na sajtu na jednom mestu sve što vas zanima o opremi! Vodič za kupovinu patika, čarobnjak za izbor najboljeg modela, testovi, popusti i odgovori na vaša pitanja! Poseti Savetnika!

The post [VODIČ ZA KUPOVINU] Kako da kupim patike za trčanje? appeared first on TRČANJE.rs.

Jedan od najboljih trkača sveta priča o osvajanju srebra u Melburnu, trci po suncu zbog kraljice Elizabete, veličanstvenom postupku Alena Mimuna, susretu sa Mošom Pijade, receptu za dug život, plavušama, crnkama…

Po savetu lekara moram, zbog srca, da nastavim sa vežbama i pešačenjem

VIŠE OD SPORTA

Kad se pomene trčanje uvek se pomisli na čuvenog atletičara Franju Mihalića. A kad je reč o ovom čoveku sve predrasude o broju njegovih godina i životnoj snazi padaju u vodu. On je i sad, svaki dan, na atletskoj stazi u svom Partizanu. A tu su, sa njim, svi na „ti”. Franjo im je trkački „guru”, duhovni učitelj, u pravom smislu ove reči.

Rođen je 9. marta 1920. godine u selu Ludina, pored Kutine, u Hrvatskoj, a i sad je, od svojih dvadeset šest rekorda, vlasnik jednog. To je trka na dvadeset pet kilometara na atletskoj stazi. I to nije sve. Kao veteran je prvak Balkana u brzom hodanju na pet kilometara!

Učestvovao je 1075 puta na zvaničnim takmičenjima. Najveći uspeh ostvario je 1956. godine na Olimpijadi u Melburnu kad je u maratonu (42,195 kilometra) za 2 časa i 26 minuta stigao do srebrne medalje.
Iz braka sa Ružicom, koja od razvoda živi na Pagu, ima sina Vladimira (46), koji je ostao uz oca, i unuka Marka (20) studenta.

U palatu „Politike” došao je pešice od stadiona Partizana!

Kako ste?

Do ovog časa dobro, a šta će biti, ne zna se. Više ne trčim. Žulja me operisano koleno pri skokovima, ali pri hodanju ga ne osetim, pa svaki dan, brzim hodom, prepešačim desetak kilometara.

Gde živite?

Ja sam u naselju Mirijevo, a sin je u Novom Beogradu. Nemam više nikoga od braće i sestara. Bio sam deseto dete od nas dvanaestoro. Naš otac Josip je bio krojač, a majka Veronika domaćica. Imali smo kuću na periferiji Zagreba, na obali Save.

Koje škole su bile vaše?

Posle osnovne otišao sam na grafičarski zanat. Zaposlio sam se u štampariji „Vjesnika”. Bio sam majstor na rotaciji dva lista: „Vjesnika u sredu” i „Sportskih novosti”. Sećam se iz tog vremena dvojice novinara: Vilka Luncera i Zvoneta Mornara.

Kad ste ušli u sport?

Već od desete godine bio sam, kao ozbiljan takmičar, na biciklu ili na fudbalskom terenu. Biciklista u timu Olimpa, a fudbaler u Grafičaru. A posle nekoliko težih padova sa bicikla priključio sam se atletičarima u ekipi zagrebačke Konkordije. U vreme kad sam bio fudbaler upoznao sam Stjepana Bobeka (87) koji je igrao za ekipu Ličanina, a posle toga za Partizan.

A kad ste se potpuno predali atletici?

Dogodilo se to 1947. godine. Bio sam vojnik u Subotici. Tada sam na vojnom takmičenju, u trci na tri kilometra, ne samo bio pobednik već sam, ispred drugoplasiranog, stigao na cilj sa prednošću od jednog kilometra! Posle toga me u Beograd, u Partizan, doveo čuveni atletski stručnjak Artur Takač.

Koji su vaši najveći uspesi?

Pre svih osvajanje srebrne olimpijske medalje u Melburnu. Ali, bio sam pobednik prvog svetskog krosa u Parizu (1953), pa pobednik maratona i rekorder staze u Atini, a zatim Tokiju, Bostonu, Moskvi, Londonu, Đenovi (četiri puta), Sao Paolu (dva puta), Milanu (tri puta)…

Kako ste stigli do medalje u Melburnu?

Start maratonaca na svim takmičenjima, a posebno na olimpijskim igrama, je, obično, pre podne, poslednjeg takmičarskog dana. Ali, ovoga puta se to, zbog engleske kraljice Elizabete, koja je u Melburnu zatvarala Igre, dogodilo, u najveće nevreme za trkače, od 13,30 časova, pri temperaturi od 42 stepena!

Kako ste startovali?

Tri kruga smo trčali na stadionu, pa pet, šest kilometara kroz grad. Tu je bila hladovina, od zgrada i od drveća. A kad smo izašli van grada nigde nije bilo hlada, jer po zakonu Australije, uz put, po dve stotine metara levo i desno, ne sme da bude ni kuće ni drveća. A u ono vreme bilo je samo pet okrepnih stanica, a sad ih ima dvadeset i pet. Ta prva stanica bila je na petnaestom kilometru. I baš tu mi se dogodio peh.

Šta je bilo?

Nas četrdesetak je bilo u toj vodećoj grupi. I svi smo krenuli ka stolu gde su se nalazila voda. Bio sam ispred svih. Ali neko me sapleo i ja sam „zaplivao” preko tog stola i srušio sve čaše i povredio obe noge i ruku. Desetak sekundi sam, u ležećem položaju, bio u šoku i nedoumici šta da učinim… Ipak, digao sam se i nastavio trku, a oni najbrži su mi pobegli za oko dve stotine metara.

Kako ste ih stigli?

Uspeo sam da ih stignem tek posle šest kilometara. I tu je bila okrepna stanica. Posle toga sam bio na drugom mestu, odmah iza Francuza Alena Mimuna. Iza mene je bio čuveni Čeh Emil Zatopek, nekoliko Rusa, Afrikanaca, Nemaca… I tada sam pogrešio…

Šta ste učinili?

Umesto da krenem u trku za Mimunom malo sam zakočio čekajući Zatopeka ili nekog drugog da mi se pridruži u trci za Francuzom. Ali, oni nisu mogli da me prate, a Mimun je povećao prednost… I sve tako do trideset petog kilometra, kad smo ponovo ušli u grad. Pustio sam tada korak, ali uspeo sam samo da smanjim Miminovu prednost sa četiri stotine na stotinak metara.

A kako je bilo u finišu?

Mimun je prošao kroz cilj kad sam ja ušao na stadion. Vremenska razlika između nas nije bila veća od minuta. I tada je načinio veličanstven gest. Aplaudirao je meni sve do mog ulaska u cilj, a ritam njegovog aplauza prihvatili su i gledaoci. Nije bio sebičan. Naprotiv, želeo je da zajedno proslavimo uspehe. I to smo učinili. Zagrljeni, svako sa svojom zastavom, pozdravljali smo gledaoce…

Koliko je bilo takvih slavlja?

Takvih baš ne. Mimun je izuzetan čovek. A takav je bio i Emil Zatopek. Ali drugi… U svim atletskim trkama sve je, uglavnom, kao i u životu. Najmanje ima ljubavi, a više ljubomore, zlobe, pa i mržnje. Vrlo često mi se dešavala da u širokom krugu obilazim neke rivale koji su bili spremni na sve…

Ipak, šta posebno pamtite?

Po mnogo čemu je posebna ponoćna trka u Sao Paolu, pri prelasku iz jedne u drugu godinu. Učestvovao sam četiri puta. Dva puta sam pobedio, jedanput bio drugi, iza Zatopeka, a jedanput treći. Kad sam prvi put pobedio naši iseljenici su me nosili do hotela, a usput su me zalivali šampanjcem.

A koju nesreću ne zaboravljate?

Opet je u pitanju bio Sao Paolo. Start je jeziv zbog mraka i opšte gužve. Starter nije smeo da upotrebljava pištolj, jer svi pucaju! Zato je odlučeno da se znak za start daje reflektorom. I u trenutku starta jedan fotoreporter je, zaslepljen svetlošću, uleteo u mene i oborio me. Uspeo sam, iako oguljenih nogu i ruku, da stignem sve sem Zatopeka…

Čega se rado sećate?

Kad sam u Parizu bio prvak sveta, na prvom krosu, vraćao sam se u Beograd spavaćim kolima u kojima je bio i Moša Pijade, tada potpredsednik vlade Jugoslavije. On mi se, pokazujući list „Imanite”, požalio: „Moj politički boravak u Parizu propraćen je krtkom informacijom, a tebi su posvetili celu stranu”…

Kad ste bili tužni?

Kao sportista nikad, ali to mi se proteklih godina dogodilo dva puta. Oba puta uoči Olimpijskih igara. Prvi put uoči Igara u Atini (2004) i drugi put pre polaska za Peking (2008). Molio sam sve odgovorne da me povedu na ta takmičenja u okviru neke delegacije, ali mi na molbu nisu ni odgovorili…

Šta bi trebalo da poseduje maratonac?

Mora da ima urođenu izdržljivost, ali i da bude spreman za težak, neprestani, trening. Bog je prema meni bio jako darežljiv. Uvek sam trčao lako, bez napora, kao što bez napora dišem. Nikad nisam mnogo vodio računa ni o kvalitetu staze, ni o vremenskim uslovima. U Atini sam postigao rekord staze na plus trideset, a u Belgiji sam trčao i na minus sedamnaest.

Šta vam sad savetuju lekari?

Moram, zbog proširenog srca, da nastavim sa vežbama i sa pešačenjem. Prelazim pešice i po desetak kilometara dnevno. Retko kad koristim gradski saobraćaj. Još se nisam umorio. Ne predajem se ni u ovom finišu, finišu života.

Koji je vaš recept za dug život?

Mora se sačuvati zdrav apetit. Ja ga i sad imam. Svaki dan bi trebalo nekoliko kilometara umereno trčati. To znači u takvom ritmu da istovremeno može da se razgovara. Potrebno je svaki dan naučiti desetak proznih rečenica ili dve, tri strofe neke pesme. Jer, zaborav je putokaz za smrt. I svaki dan bi trebalo imati erotsku želju, jer i sve žlezde moraju da krenu u „život”. A da li će se ova želja ostvariti to je već druga priča…

Koje su žene bila vaše?

Kad je o ovoj temi reč uvek sam više voleo rasne crnke nego plavuše. Plavuše su, uglavnom, lažne plavuše, a često falširaju i u nekim drugim odnosima…

Slavko Trošelj, Foto Latif Adrović, Politika

Opširniju biografiju Franje Mihalića možete da pročitate OVDE

The post [IN MEMORIAM] Franjo Mihalić: Ne predajem se ni u finišu života appeared first on TRČANJE.rs.

Mišljenja su pedeljena:  maksimalističke patike za trčanje su samo još jedan trend i to logičan nastavak anti-trenda minimalističkih patika koje su došle sa born-to-run filozofijom. Drugi su veoma estetski nastrojeni: patike su glomazne i ružne. Oni treći, posebno trkači koji dugo pate od klasičnih trkačkih povreda, se kunu da je “maximal” rešenje njihovih problema.

Leo Manzano, osvajač medalja na Olimpijskim igrama na 1.500 m trči u najpopularnijim maximalist patikama Hoka One One, koje imaju duplo deblji sloj amortizaciju od standardnih trkačkih patika. Tridesetogodišnji Leo je bolovao od upale plantarne fascije u stopalu, ali mu je problem nestao samo nekoliko nedelja nakon što je krenuo da trenira u Hoki. U julu 2014. godine postao je 5 najbrži Amerikanac na 1500.

Manzano je sada sponzorisan od strane Hoka, koji za njih kaže: “One nisu normalne patike za trčanje, one su u stvari bolje nego normalne. Kada sam ih prvi put video, izgledale su jako veliko i mislio sam da su preteške. Hoka su neverovatno lake. Moje noge se osećaju sveže posle drugih trčanja u njima. Imam osećaj kao da trčim po oblacima.”

Prvi kupci Hoka One One modela su bili ultramaratonci koji su osetili da im treba malo više amortizacije kako bi zaštitili noge na trkama od 100 – 200 milja (jeste ljudi trče 160km, to je jako popularno u ultramarotanskom svetu :) ).

Brend se onda proširo na rekreativce. Prošle godine Hoka je prodala 550.000 pari patika koje koštaju u proseku 130€. Prodaja je skočila za 350% za godinu dana. Hoku su 2009. godine osnovali francuski atletičari iz San Franciska, da bi 2012. godine kompaniju preuzeli Deckers Brands, koji u vlasništvu imaju više kompanija koje se bave prodajom obuće.

Rešenja za prevenciju povreda kod trkača doživljaju procvat u poslednjih par godina. Ne čudi, mnogi redovni trkači (procenti kažu oko 85%) zadobiju kad-tad trkačko ošetećenje i bol pri trčanju. Veliki problem pa se svi trude da pronađu i “veliko” rešenje.

Jedno od rešenja je bila “propriocepcija”, tj osećaj za podlogu koji su minimalističke patike na čelu sa Vibram Five Fingers postavile kao glavni zadatak. Na trendu pokreta bio je Mek Dugalov i njegova knjiga “Rođeni za trčanje” u kojoj se govori da je ljudusko telo prirodno građeno za trčanje. Prodaja minimalističkiha patika u Americi je 2012 došla do 400 miliona dolara. Hoka je sada na 50 milona.

Od 2012. godine kada je Vibram FiveFinger dobio tužbu i od kada su potpisali nagodbu za lažne izjave vezane za njihove patike i koristi koje imaju za zdravlje trkača, trend minimalizma opada.

Bilo kako bilo i dalje ne jenjava potražnja rešenja za prevenciju povreda.

“Ljudi su frustrirani, a rečeno nam je da će se pojaviti magična patika koja će rešiti probleme sa povredama. To nije istina”, govori nam  Dicharry, stručnjak za biomehaniku trčanja i autor knjige “Anatomy for Runners.”

Rich Mendelowitz, 55-togodišnji maratonac počeo je da nosi Hoka kao deo priprema i kvalifikacija za Bostonski maraton. “Kao relativno star trkač, važno mi je da ostanem nepovređen. Ubeđen sam da će ove patike produžiti moj trkački vek”.

Lauren Fleshman, američki šampion na 5000 metara prvo je podržavo trend maksimalističkih patika, pa je u nekom trenutku revidirao svoje mišljenje. On sada misli da je trend passe.

“Za mene, maksimalističke patike su klasičan trend u industriji trkačkih patika. Postoje neki dobri razlozi, ali suštinski mi ne znamo dovoljno kako sve to utiče na telo u dužem vremenskom preiodu. I nećemo to znati dok mnogi ne počnu da koriste te patike i dok ne nastanu neke druge studije koje će opet pokazati kako sve to uništava telo ili šta god. I opet će biti tužba, a onda i anti kampanja kako se pravilno koristi tehnologija. Na kraju trend će se ugasiti. Ne postoji patika Spasilac.”

Dicharry, kaže da Hoku treba da koristimo umereno: “Neki ljudi voze drumski bicikl za trkanje, mountain bike po neravnom terenu i gradski bicikl za redovni transport. Svaki bicikl ima svoju svrhu. Maksimalizam je nov oblik bicikla sa debelim gumama u svetu trčanja.”

Uprkos posvećenošću Hokama, Manzano i dalje trči kraće distance bosonog kako bi ojačao svoja stopala.

Jonathan Beverly, urednik rubrike trkačke opreme u Runners World kaže da su maksimalističke patike uključile mnoge karaktersitike koje imaju i minimalističke patike, ali ujedno pojačavanjem amortizacije omogućile da se smanji sila kojom stopalo udara o tvrdu površinu.

“Koristi debelog đona su veoma slične onom što je uradio minimalistički pokret: sa oba tipa patika morate da se dočekujete stopalom u centru mase. Dakle trčite sa istim – pravilnim stavom i tehnikom kao što trčite bosonogi sa tim što imate svu potrebnu amortizaciju.”

Nisu samo Hoka maksimalističke patike u trendu. Prodaja Brooksovog Glycerina koji je Brooksica sa najviše amortizacije skočila je za 29% u 2014. Brooks je izajavio da će nastaviti sa povećanjem amortizacije u novim modelima.

“Kada smo radili istraživanje o lakim patikama oko 75% trkača koje smo intervjuisali reklo je da je amortizacija nešto što traže“, izjavio je Carson Caprara, senior product manager Brooks Running. Cilj Brooksa nije da učini da izgledate kao čudak, nego da napravi regularnu patiku za trčanje koja ima sjajna amortizaciona sredstva i koja stvara osećaj da ne dodiruješ zemlju kada trčiš”.

Pitanje je i koliko su maksimalističke patike optimalne za brzo trčanje. One bi mogle da budu jako dobre za lagano trčanja, ali kada radiš treninge brzine, želiš patiku koja će dozvoliti tvom telu da se svom silinom odbije od podlogu.

Manzano zapaža da više amortizacije u Hokama jeste dobro za visoke nedeljne kilometraže koji napredni trkači trče: “Trčim 70-80 milja nedeljno što je veoma ekstremno, tako da patim od ekstremnih napora i tegoba. Potrebna mi je ekstremna podrška.”

Na kraju, većina trkača će biti zadovoljna tradionalim patikama za trčanje. Dicarry je dodao na kraju: “Postoje jaki dokazi da su ljudi koji provode više vremena unapređujući svoje telo kroz trening umesto da troše vreme kupujući patike, oni koji na kraju trče bolje”.

Inspiracija za tekst je NY Times članak uz dodatna zapažanja i linkove na sprskom jeziku.

The post Zaboravite tanke đonove na patikama: novi trend je maksimalan! appeared first on TRČANJE.rs.

Šta je razlika? VITALNOST. Vitalnost je mera punoće života koji vodite. Vitalnost je mera protoka vaših energija. Energija može biti sve: da li ste danas trčali (fizičko kretanje) ili se osećate bezvoljno i apatično (emotivno kretanje) ili ne izlazite iz kuće i izbegavate društvo (socijalno kretanje). Vitalnost uvek znači dobar protok energije.

Ovo je prvi tekst od nekoliko u kojima ću dotaći 3 faktora koja su potrebna da bi se kroz trčanje izgradila vitalnost pre svega na fizičkom planu. Tekst je nastao kao teorija koja prati predavanje koje je održano tokom juna 2015. godine za 200 programera i zaposlenih u kompaniji Young Culture. 

Potencijal trčanja da zapokrene energiju

Možda vam je sada jasnije zašto je trčanje tako moćan alat ako se služimo dobro sa njim. U trčanju je veliki potencijal da pokrenete sve svoje energije. Kada se fizička energija pokrene, često je prate i druge, ali ne mora znači – ima ljudi koji odlično trče, ali su na drugim planovima usporili.

Toni Robins ovo zove promena stanja i veruje da promena stanja menja celokupno vaš život.

Platforma: INSPIRACIJA / ZNANJE / ODRŽIVOST

U proteklih 6 godina u svetu trčanja kroz Trčanje.rs, Beogradski trkački klub i Školu trčanja, jasno smo videli neviđene i neverovatne životne transformacije kroz trčanje. I vi ako trčite verovatno možete da svedočite o vašoj promeni koja se desila posledično zbog trčanja. To je jasno svima nama koji smo “doživeli” trčanje.

Zato smo nastavili da se pitamo: Šta je potrebno da bi ljudi počeli da trče, usvojili trajne navike, zadržali se u trčanju (sportu) i uzeli najbolje iz trčanja (transformisali ne samo fizičku energiju)?

Iz promišljanja je izašla platforma koja je korak ka rešenju svih ovih pitanja. Naravno ne postoji magično rešenje za to kako da počnete da trenirate i živite zdravo zauvek (zato je tržište zdravlja i fitnesa ogromno), ali se trudimo da svakim korakom budemo bliži odgovoru. Evo ključnih faktora:

INSPIRACIJA – bez inspiracije nećete početi da trenirate. Takođe, za svaki trening je potrebna inspiracija. Danas vam se baš ne trenira i preskočićete – potrebna vam je inspiracija da se pojavite. Treba izdržati još jedan interval – potrebna je inspiracija. Biti inspirisan je proces u kom se menjaju ciljevi  ali se i naš doživljaj samog sebe menja.

ZNANJE – Kako trenirati, koliko je dovoljno/optimalno, kako graditi sebe kao vitalno biće, ne samo tokom 4-6 meseci koliko traju pripreme za jednu trku, već tokom celog svog života, veliko je pitanje? Mnogo je besplatnog znanja online ili na jedan klik na Amazonu, ali je potrebno veliko iskustvo objediniti i napraviti optimalni plan treniranja. Zato su treneri jako važni.

ODRŽIVOST – ovo je često najveći problem svih nas. Uspemo da skupimo par meseci redovnih pozitivnih navika: držimo dijetu, treniramo, ne pijemo, pazimo na sve. A onda “burn out”, sagorimo i sve krenemo iz početka. Održati vitalnost, a da to ne ode u drugu krajnost – pretreniranost i bekstvo u sport je veliki izazov za sve nas.

Sada kada postoji osnovna ideja, ostaje nam da svaki od faktora obradimo pratkično, tj da iskoristimo tehnike koje će zadovoljiti svaki od mehanizama. Bitno je da se oni razvijaju istovremeno. Deluje komplikovano ali u narednim tekstovima ćemo upravo to raditi na primeru trčanja i Beogradskog trkačkog kluba.

Ovo je prvi tekst od nekoliko u kojima ću dotaći 3 faktora koja su potrebna da bi se kroz trčanje izgradila vitalnost pre svega na fizičkom planu. Tekst je nastao kao teorija koja prati predavanje koje je održano tokom juna 2015. godine za 200 programera i zaposlenih u kompaniji Young Culture. 

Ukoliko imate komentare ili pitanja koje biste voleli da odgovorim u nastavku, slobodno ostavite komentar.

The post Kako da uz trčanje p(ostanete) vitalni? appeared first on TRČANJE.rs.

Istraživanja su pokazala da način ishrane tokom oporavka može da bude od velike pomoći i evo nekih saveta kako da prilagodite svoj meni.

Kalorije

Nedovoljan unos kalorija može da uspoti proces opravka. Iako ne trčite i manje ste aktivni, vaš metabolizam je brži posle povrede. To je zato što vaše telo mora da sagori kalorije kako bi izgradilo novo tkivo i time oporavilo mišiće i tetive.

Kako da postupate?

Nemojte da preskačete obroke. Jedite na svakih pet sati kako biste održavali energiju. Merite se jednom nedeljno kako biste znali da ste na vašoj zdravoj kilaži.

Proteini

U periodu posle povrede vaše telo troši više proteina nego što može da proizvede, što može da dovede do atrofiranja povređenog mišića. Ako ne jedete dovoljno proteina činite situaciju gorom. Amino kiselina leucin, gradivni deo proteina, pomaže vam da predupredite gubitak proteina koji je česta pojava kod povreda.

Kako da postupate?

Svakom jelu dodajte kvalitetan protein. Najbolji izvori ovih proteina su jaja, piletina, posna govedina, prasetina, morski plodovi, soja, nemasni mlečni proizvodi. Neka vam dnevni unos proteina bude između 60 i 90 grama.

Omega  3 masti

Ove esencijalne masti su dobre za iščašenja i zdravlje srca, a kada ste povređeni one potiskuju zapaljenje koje otežava proces oporavka. Studije su pokazale i da povećan unos omega 3 masti u ishrani smanjuje šanse za atrofiju mišića.

Kako da postupate?

Jedite najmanje dve porcije jela bogate ovim kiselinama kao što su plodovi mora i losos, nedeljno. Dodajte malo oraha ili seme lana u obrok i pomešajte ih sa uljem kako bi smekšali.

Vitamin D

Vitamin D igra ključnu ulogu u obnovi kostiju nakon istegnuća ili kod preloma. S obzorom da ga telo samo proizvodi tokom izlaganju suncu, u zimskim mesecima njegov nivo opada pa on postaje neophodan dodatak ishrani.

Kako da postupate?

Povećajte unos vitamina D kroz namirnice bogate njime kao što su losos u konzervi ili mleko. Ili Uzimajte suplemente  sa 1000 do 2000 IU vitamina D.

Kvercetin

Ova Polifenolska mešavina deluje kao moćan antioksidant, a studije su pokazale da konstantan unos namirnica bogatih ovim sastojkom može pomoći u smanjivanju upalnih procesa koji prate oštećenja mišića.

Kako da postupate?

Ubacite borovnice koje su bogate kvercetinom u vašu ovsenu kašu za doručak, jedite salate sa crvenim i belim lukom, za ručak. Užinajte jabuke, i jedite kelj za večeru.

Manje je više

Obratite pažnju na ove napomene kako biste ubrzali oporavak

Alkohol

Studije su pokazale da konzumiranje alkohola nakon povrede smanjuje sposobnost mišića da proizvodi proteine i vodi ka ozbiljnoj atrofiji mišića.

Šećer

Tokom oporavka od povrede vaše telo nije u mogućnosti da jednako efikasno obrađuje šećere kao inače što može da dovede do porasta masnoća u krvi.

Grickalice

Ova vrsta hrane sadrži ulja bogata omega-6 masnim kiselinama (koje povećavaju zapaljenje) i svega nekoliko omega-3 koje pomažu oporavku.

The post Ishrana u toku oporavka appeared first on TRČANJE.rs.

Sam film počinje scenom u kojoj Brusa posećuje njegov učenik. Scena ide optrilike ovako:

Brus poziva učenika i daje mu komandu: “Udari me.“

Nakon oklevanja student bezvoljno zadaje udarac, a Brus bez imalo truda zaobilazi udarac. 

“Šta je to? Egzibicija? Treba nam emotivnog sadržaja. Probaj opet“. 

Ovog puta student kreće silovito i nekontrolisano. I ovog puta Brus lako pravi manevar.

“Rekao sam, emotivan sadržaj – a ne bes! Probaj opet, ovog puta uz mene.”

Učenik ovog puta isporučuje tečan udarac i oni par puta razmenjuju udarce. 

“Tako je,” Brus pohvali učenika. “Kako si se osećao?”

Dečak se počeša i reče: “Čekaj da razmislim“. 

Brus mu udari ćušku. “Ne misli. Osećaaaaaaj.” Brus uperi prst ka nebu. “To je kao prst koji pokazuje ka mesecu”.

Dečko poče da bleda u Brusov prst. 

Brus opet zvekne ćušku. “Ne koncentriši se na prst, jer nećeš primetiti svu veličanstvenu lepotu; da li me razumeš?”

Dečak odobrava i duboko se pokloni. 

Brus odalami i treću ćušku: “Nikada ne skidaj oči sa svog protivnika, čak i kada pobeđuješ.”

Momak se pokloni ovog puta pažljivo. “Tako je” reče Brus Li.

Šta nas je Brus ovde naučio? Na kom smo mi nivou kada je u pitanju Brusova lekcija vezana za uspeh u borbi, životu (i trčanju)?

#1 Egzibicionisti

Egzibicionista je predstavljen prvim udarcem Brusovog učenika. On je apsolutno bez namere da išta postigne. On može i činiti neke akcije, ail te akcije nemaju jasan cilj. U biznisu su to oni ljudi koji stalno nešto rade, jako su zauzeti –  ali gotovo ništa ne isporučuju. Čak i da isporuče neki proizvod, misao, ideju, sve to više podseća na neku prazninu, bez snage i odlučnosti.

U trčanju je to isto tako vidljivo. Egzibicionisti su bez ikakvog cilja, trčkaraju, a gotovo da i sami nisu sigurni zašto to rade i koliko će to raditi. Naravno da je sve to u redu, ali nama je jasno da su takvi tu više onako slučajno, i čekaju da ih zvekne prva zima kako bi mogli da pređu na nešto drugo.

#2 Emotivci

Emotivci su predstavljeni drugim studentovim napadom. Brus je pozvao emotivan sadržaj (ja bih pre rekao da je pozvao nameru) ali sve što je isporučeno jeste bes koji ne može da se kontroliše. Bes i suvišne jake emocije koje pridaju ogromnu važnost nekom događaju čine da gubite fokus, te vas protivnici lako manipulišu.

Emotivci su na poslu uvek sa jakim emocijama (bes, strah, ponos…) i stavovima, i često imaju suprotna mišljenja. Oni imaju unutrašnju nameru, uporni su i uspevaju da postignu stvari koje zacrtaju, ali na neefikasan način. Emotivce lako možete pridobiti za sebe ako ih uvažite i povećate njihovo značenje.

U trčanju se emotivci prepoznaju jer su najpametniji, ne slušaju i guraju sebe i preko maksimuma. Gotovo po pravilu uspevaju u svojim namerama, ali sa posledicama kao što su povrede, ili nagli gubitak entuzijazma i volje nakon ispunjenog cilja.

#3 Master

Master se postaje kada imate jasnu nameru da nešto uradite, kontrolišete višak emocija i ujedno posedujete mudrost iskusnog borca. Mastere na poslu srećete kroz kolege koji pored toga što znaju šta rade, oni i završavaju posao. Masteri nisu sujetni, oni jednostavno znaju, a često odlučuju i intuicjiom.  To su oni koji pronalaze najbolja rešenja i koji čine da se stvari reše. Jednom rečju zovemo ih seniori, ćalci. Pred njima imamo samo poštovanje koje dolazi iz srca.

Master trkač ili trkačica postajete kada već imate neko trkačko iskustvo, ili možda čak i nemate, ali uz jasnu nameru da, npr. završite svoj prvi polumaraton, tada vi dolazite od rešenja. Tačnije rešenja nekako dolaze sama do vas. Master trkača emocije nikada ne izbacuju iz takta (čak i kada mu se desi neka povreda), a cilj mu je uvek pred nosom (čak i kada treninzi idu dobro).

#4 Pobednici

Za kraj, tu je i sam Brus Li, level +1. To su superstarovi, za koje znate da će jednostavno pobediti na kraju filma. Pobednik ništa osim pobede ne dopušta i ne prihvata, i kako ovo govorite, za pobednika se već otvara “heavenly glory” i vi jednostavno dobijate samo najbolje, baš onoliko koliko i vredite. Kao i Brus, vi ste voda koja zauzima čist uspeh, baš onakav za kakav ste spremni.

The post Šta nas Brus Li uči o uspehu (u trčanju)? appeared first on TRČANJE.rs.

Problem sa visoko postavaljenim ciljevima je u visokim obavezama koje od vas zateva radikalna promena.  Teškoća je da se bude u toku sa željenom promenom. Još teže je priznati da niste uspeli da izvršite zadatak. Blog o produktinovsti “Mali glupi čovek” predlaže metod koji naziva Minimalni standardni ugovori – ili ono što je “dovoljno dobro” za vas. Evo šta kažu za fizičku rekreaciju i odlaske na trčanje:

Negde na putu, ti jednostavno odustaneš. Trčanje 5 puta nedeljno jednostavno ne radi posao za tebe. Prestaješ sa treningom i prelaziš na impulsivne aktivnosti, kao što je kupovina. Nikada ne uspevaš da ustaneš na vreme i odeš na trening. Šta god da je, osećaš se da nisi uspeo.

Logika “Sve ili ništa” nije od koristi

Problem je u tome što smo navikli da mislimo u duhu: sve ili ništa. Za sebe postavljamo visoke standarde i totalno odustajemo kada ne možemo da ih ispunimo.

Postoji i drugačiji put. Umesto da ciljamo neki maksimalni nivo i da jurimo perfekciju, potrebno je da se koncetrišemo na male stvari. Dobro razmislite o minimalnom standardu za koji nećete imati opravdanja ako ga ne postignete.

Ono što je najbolje kod ove teorije “minimalnog standarda” jeste mala mentalna i fizička odbojnost prema njoj. Recimo da hoćete da izađete na kraj sa neredom u sobi. Znači, već neko vreme je nered u vašoj sobi i želite to da promenite. Ukoliko kažete sebi: “OK, svake večeri ću da počistim celu sobu pre nego što odem na spavanje” bio bi to veoma težak zadatak i ako se radi samo o par kvadratnih metara. Postavite minimalni cilj za vašu sobu poput “Jednom dnevno ću vratiti stvari u orman.” I ako vas mrzi da sređujete sobu, kada vratite stvari u orman, jednostavnije će vam biti da namestite krevet i bacite nepotrebne papire u korpu. I ako ste rekali da ćete samo vratiti stvari u orman, uradićete par stvari. Što je najbolje, sutradan će biti manje posla, a osećaj je baš dobar, što ste uspeli u onome što ste namerili – jednostavno ispunili ste svoj zadatak, čak više od toga!!!

Slično je i u trčanju. Budite fer prema sebi!

Pravilno No 1: “Nemam vremena” nije izgovor!

Često čujem ljude da sebi zadaju prevelike ciljeve kada je u pitanju rekreacija. Imao sam priliku da razgovaram sa drugarom koji ima višak kilograma i koji je zacrtao da za 2 meseca, 5 – 6 puta nedeljno trenira. U svoj program je ubacio vožnju do Ade, rad na otvorenoj teretani i kasnije trčanje. Neću vam reći da li je na pravom putu ili je već odustao…

Budite fer. Napišite na parče papira koliko vremena možete da odvojite na vežbanje. Onda ovaj broj podelite sa 2. Sada opet razmislite o minimum minimuma za koji sigurno znate da ćete ispuniti. Koliki je minimu posle koga nema opravdanja? Koliko minimum minuta nedeljno ćete trenirati, a da posle ne kažete sebi, nisam imao vremena?

Sada kada imate definisan minimum treninga u toku nedelje učinili ste odličan prvi korak. Probajte, verovatno ćete trčati i vežbati i duže nego što ste mislili. Posle treninga nećete imati krivicu da niste dovoljno uradili. Ideja je da se osećate sjajno, zato se i bavimo sobom, ciljevima i trčanjem!

The post Uz minimalne ciljeve do uspeha u trčanju appeared first on TRČANJE.rs.

Dok uzdišemo na 37 stepeni i žalimo se da nam je dojadila tropska vrućina, ultramaratonac Jovica Spajić, i pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, ćuti i zagonetno se smeška. On je na temperaturi koja je u hladu „šetala” od 50 do 60 stepeni za 29 sati uspeo da savlada Dolinu smrti, masive Sijera Nevade, i istrči najtežu trku izdržljivosti na svetu – „Bedvoter 135”. Ona je organizovana u Kaliforniji, na najtoplijem mestu na svetu, a Jovica je, među 100 najboljih svetskih trkača na duge staze, osvojio osmo mesto.

Da uspeh bude još veći, on je jedini Evropljanin koji se našao među prvih deset.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Spajić je imao osam kilograma manje. Na stazi je ostavio 20.000 kalorija.

– Trka je počela sa tačke koja se nalazi 85 metara ispod nivoa mora. Moja grupa krenula je u 11 sati, kada sunce dostiže zenit. Vladala je euforija kao da ćemo trčati na 100 metara. Pokušavao sam da se smirim i koncentrišem, ali uzalud. Kada je dat znak za start, usledio je stampedo. U prvi mah sam se upitao šta radim među ovim ultramaratonskim „aždajama”. Bio sam poslednji u grupi – priča Spajić.

Ni kladioničari u Las Vegasu nisu tipovali na njega. Bio je autsajder. Imao je jedino podršku Aleksandra Đokovića i Srđana Radovčića. Oni su mu dodavali hranu, vodu, vozilom mu pravili hlad kada se odmarao.

– Trčao sam laganim tempom. Računao sam da će se mnogi u početku istrošiti. Da bih sebi olakšao, pratio sam belu liniju jer je na njoj temperatura asfalta nekoliko stepeni niža. Počeo sam da prestižem mnoge. Imao sam i specijalne patike za ultramaraton, ali im se đon posle dve trećine trke istopio – opisuje Spajić.

Već na sredini trke, na 110. kilometru, kod klanca Kiler (Ubica), čiji naziv slikovito nagoveštava šta trkače očekuje, osećao je malaksalost i mučninu. Nije mogao ni da jede ni da pije. Činilo mu se da samo tapka u mestu.

– Sišao sam sa staze i legao na pesak. Ekipa mi je dodala led, hladne obloge, prskali su me vodom. Sve je bilo uzalud. Nisam mogao ni da mrdnem – priča Spajić.

Tada je pomislio da je trka za njega završena, ali kolega iz tima „protresao” ga je rečima:

– Dobro. Ti nastavi da ležiš, mi te nećemo dirati. Putovao si dovde 20 sati, sad samo lezi…

U Stajiću je tada proradio srpski inat. Setio se da ima odgovornost prema zemlji, porodici, kolegama iz SAJ-a. Podigao se. Popio je sok od đumbira, jedino od čega mu nije bilo muka, i nastavio da trči. Milju po milju. Iza leđa je ostavio pustinju, prevoje, planine… ali i konkurenciju.

– Gledao sam ljude koji dođu na kilometar od cilja, ali više nemaju snage da koraknu. Samo stoje i plaču. Većina takmičara poslednjih 20 kilometara prelazila je šetajući. Trebalo im je osam-devet sati – priseća se Jovica.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Jovica je imao osam kilograma manje, a na stazi je ostavio 20.000 kalorija (Foto Ministarstvo unutrašnjih poslova)

Ovo je trka u kojoj je, kaže, u dosadašnjoj karijeri imao najviše uspona i padova.

– U jednom trenutku mi se činilo da mogu sve, a u drugom sam bio na izmaku snage. Da bih lakše izdržao, bio sam od glave do pete obučen u belo, i imao sam oko litar i po vode. Od sunca su mi ispucala usta, a kada smo se popeli na jedan od planinskih prevoja, gde je bilo 20 stepeni, uhvatila me groznica. Ipak, taj prostor mi je najviše odgovarao. Podsetio me je na moje Pribojske planine – kaže Spajić.

Cilj je bio na planinskom vrhu Vitni portal u masivu Sijera Nevade na visini od 2.530 metara.

Poslednje dve-tri milje, kaže Jovica, bile su „najduže”.

– Samo sam mislio: sad će kraj, sad će… ali tih nekoliko kilometara nikako da pređem. Kada sam napokon u daljini video svetla i ciljnu traku, smogao sam snage i poslednjih 100 metara bukvalno pretrčao sprintom – kaže Spajić.

Na cilju je čuo da je stigao osamdeseti.

– Bio sam srećan kao dete jer sam trku završio. Tek posle mi je drugar rekao da nisam osamdeseti nego osmi. Ostao sam u šoku – uz osmeh prepričava Jovica.

Vežbao u ronilačkom odelu u sauni

Pripremajući se za podvig, Jovica je mesecima trčao u sauni, na 110 stepeni, odeven u ronilačko odelo, i vežbao pod slojevima jakni i kapa na našim tropskim temperaturama. Ali, sve te muke nisu bile ni blizu onoga sa čime se suočio u Americi.

Loša voda Šošona

Trka „Bedvoter 135” dugačka je 217 kilometara ili 135 milja, po čemu je dobila naziv, kao i po tome što se blizu starta nalazi ogromna crna bara.

– Rekli su nam da je ta voda toliko toksična da u njoj uopšte nema života. Oko nje je sama so. Šošoni, koji su nekada naseljavali Dolinu smrti, zvali su je loša voda, a zatim su tu odrednicu preuzeli i prvi doseljenici i dali joj engleski naziv – priča Jovica Spajić.

Kojot bilder

Prve sate posle trke Jovica je proveo u sobi u malom mestašcu Long Pang.

– Dok smo silazili niz planinu do hotela, drugari su ugledali kojota pored puta. Bio je strašno mršav i olinjao. Pogledali su njega pa mene i prasnuli u smeh. Rekli su mi da kojot od trideset kila izgleda kao bilder u poređenju sa mnom. I, stvarno, kada sam se u hotelskoj sobi pogledao u ogledalo, nisam mogao da prepoznam sebe. Mršav, upalih obraza, izgledao sam kao kostur na srebrnoj toki koju smo na kraju takmičenja dobili – kaže Spajić.

Izvor: Politika

The post Sok od đumbira vratio u život maratonca u Dolini smrti appeared first on TRČANJE.rs.

Noćni puls grada

Ako ste barem jednom trčali kasno u noć Beogradom, verovatno ste osetili onaj čudan i moćan naboj dok se oko vas smenjuju svetla i kristalno jasni zvuci prestonice.

Sve je tu. Lavež pasa, turiranje motora, jarka svetla semafora, reklama i mostova. Taksisti koji kao i da vas ne primećuju, zaljubljeni parovi koji se vraćaju kućama. Po neki pijanac koji, ukoliko još ima života u njemu, dobaci koju…

Obavezno navijanje iz kola mangupa koji idu ili se vraćaju iz klubova.

Jako jako moćan osećaj dok jezdite nekim neprilagođeno brzim tempom. Ukoliko vam je u ušima omiljena muzika za noćni kruz, onda je događaj potpun.

Inspiracija – Midnight Half @New York

Inspiracija događaja bila je jedan mali gerila polumaraton  u organizaciji Joe DiNoto, čoveka ispored Orchard Street Runnersa iz Nju Jorka. Ova trka se uspešno održava već tri godine i okuplja nekolicinu urbanih sub-elitnih dugoprugaša. Vremena pobednika na ovoj trci uz full saobraćaj oko 1:16, a Knox Robinson (Black Roses NY) drži rekord staze sa 1:15:54!

Uz odličnu priču i ideju iz NY, nije bilo teško povezati lansiranje adidas ultra boosta u Srbiji. Patika je jednom rečju najbolje što addias trenutno ima da ponudi u kategoriji trčanja – a pored neverovatnih recenzija iz Runners Worlda i komentara trkača, dizajn i priča se uklapaju 1-1 sa pričom urbane i ozbiljne trke u gradu.

Ruta

Prvi kriterujum rute je “desetka”. Savršena distanca za trčanje po gradu. Drugi kriterujum je “lako pamćenje”, posebno u situaciji kada ti se puls diže do sub-max nivoa na uzbrdicama i kada pretrčavaš ulicu u punoj koncetraciji da te ne zgazi auto, treba da gledaš u koju ćeš ulicu da skreneš. Onda smo stazom hteli da obuhvatimo i centar grada, ali i da imamo ravne delove kako bi trka bila brza. Hteli smo vreme ispod 35:00 za 10k.

Baza je bio Tube, odakle smo krenuli prema Despota Stefana, Džordža Vašingtona, Takovskoj.. Trčalo se maksimalno niz Kneza Miloša, a prelasci preko raskrsnice sa Srpskih Vladara i Nemanjinom su bile najzanimljiviji delovi u prvih 3km.

Savamala je čist kontrast. Uz azilante i Mikser iz koga ljudi izlaze da te fotkaju i da navijaju pretrčava se pruga i prelazi se na kej, pored pristaništa pa sve do 25. maja. Cara Dušana i finiš uzbrdo uz Dobračinu. Ljudi su padali na cilju!

adidas Ultra boost lansiranje u Srbiji

Pored trkanja, cilj događaja je bio predstaviti trkačima nešto jako dobro – možda i najbolju trkačku patiku ikada kreiranu Adidas Ultra Boost.

adidas ultra boost je po prvi put u Srbiji i stvarno je nešto drugačije od svega što sam probao. Kako sam na Trčanje.rs zadužen za testiranje nove opreme i kako sam do sada posedovao (kupio – dobio – iznosio – podelio) preko 30 pari trkačkih patika (manje-više svih brendova koji se (ne) mogu naći u Srbiji), mogu samo da kažem da je ultra boost stvarno nešto drugačije od svega do sada.

Patiku ćemo detaljno testirati tokom sledeće nedelje (biće recenzija na sajtu), a do tada, jedino što bih preporučio da ako imate priliku, probate je. N e v e r o v a t n a je. Savršeno leži na nozi i ima predobar povratak energije. Najbolji miks adizera i Energyja.

Atlete

Startna lista je obećavala, posebno jer su se na trku prijavili i Goran Ukić, Kristijan Stošić i još par ljudi u Top 10 na ovim prugama. Na kraju u finišu, Cerski junaci sa Milošem odnose pobedu, a odmah za njim, aktuelni šampion Srbije u maratonu iz Adidas Running Team-a Miškeljin. Treće mesto skroz nenadano odlazi kod ex fudbalera koji je par meseci u trčanju, ali koji sjajno napreduje u BRC timu Serbia Running Project.

1. Miloš Dajević (35:28)
2. Ivan Miškeljin (35:42)
3. Milan Ivić (38:54)

Miloš Dajević: “Trka je bila jako uzbudljiva, nesvakidašnja i rizična. Ovo je nešto novo za mene pogotovo što ulice nisu bile zatvorene za saobraćaj i staza nije bila markirana.  Koncentracija i učenje staze napamet. Dobro je da su svi učesnici završili trku bezbedno. Sve u svemu bilo je super!!! Pohvalio bih Belgrade Running Club i adidas na organizaciji.

Ni devojke nisu zaostajale, tako da je prva do cilja stigla Nataša Ćulafić (41:00), zatim Danijela Barać (43:19) i Marija Kanački (43:50).

Nataša Ćulafić: Ova trka je nešto što se nije smelo propustiti, jer ovo nije obična ulična trka, već gradski događaj. Trčati u ponoć kada je ceo grad na nogama i u provodu, kada ulice nisu zatvorene, savršenom trasom kojom ranije nisu organizovane trke. Izazov u svakom pogledu. Pored svega BGDmidnigh10 bio je skup mladih i pozitivnih ljudi. Motiv da se istrči jako i pobedi nije bio samo primamljiva nagrada, a to su najnovije Ultra boost patike i novac, već se dobro zabaviti i biti deo manifestacije koja se prvi put organizuje u Beogradu. 

Rezultati

Timing by IPhone & Samsung Galaxy. Ručno merenje na dva punkta.

Ekipa volontera i snimatelja

Najjača ekipa i verovatno najbolje zezanje je bilo za našu ekipu veselih volontera koji su navijali i bodrili trkače, ali im i pomagali da pređu ulicu (saobraćajci na raskrsnicama), te kontrolisali punktove kako ne bi bilo nepravilnosti na stazi. Puno hvala ekipi.

Dok čekamo video sa trke, izađite večeras na trčanje u grad. Možda se vidimo!

The post #BGDmdnight10 x #ultraboost = puls trkačkog Beograda appeared first on TRČANJE.rs.

U hemiji postoji koncept poznat kao: aktivaciona energija.

Evo kako radi:

Aktivaciona energija je minimum potrebne energije da bi se odigrala neka hemijska reakcija. Npr. hoćete da upalite šibicu. Ako samo lagano pređete preko kresiva ništa se neće dogoditi jer nema dovoljno energije.

Ako pak, šibicu uz nešto brzine i sile, trznete od kresivo, doći će do trenja i toplota će zapaliti šibicu. Energija koju ste dodali je bila dovoljna – to je aktivaciona energija koja je startovala reakciju.

Slično je kao da rolate kamen uzbrdo. Moraćete da dodate nešto dodatne energije kako bi se kamen popeo na brdo. Ali onda kada ste došli do vrha, kamen će se vratiti u dolinu sam od sebe. Tako je i u hemijskim reakcijama  – potrebno je dodatna energija da bi se započela reakcija i u jednom trenutku ona nastavlja sama od sebe.

Sve jasno. Kako to možemo da iskoristimo da izgradimo naviku vežbanja?

Koju god naviku da hoćete da napravite (npr da jedete zdravo, da trenirate) biće vam potrebna aktivaciona energija da biste započeli.

U hemiji važi da što je jača reakcija to je potrebno više aktivacione energije. Tako je i sa navikama. Nije isto truda i mentalne snage potrebno da svaki dan uradite po jedan sklek ili da istrčite jedan maraton dnevno. Što je ponašanje koje želite kompleksnije, to je više energije potrebno.

Ciljevi i navike nisu povezani

Čest problem sa izgradnjom novih navika:

Motivišete se da se pokrenete i postavite veliki cilj. Npr smršaću 10 kg za 3 meseca. Cilj vas vodi do toga da morate da promenite vaše navike. Što je veći cilj to su ambicioznije i promene navika. Sanjate da “menjate život” umesto da ga samo unapredite.

Greška je u tome što veliki ciljevi zahtevaju veliku aktivacionu energiju koju vi na početku nemate. U stvari imate je na početku, kada ste uzbuđeni, ali vrlo brzo (par nedelja) motivacija opada i gubite aktivacionu energiju koja je potrebna da izađete na trening ili skuvate sebi zdrav obrok.

Lekcija broj 1: Manje navike zahtevaju manje aktivacione enegije. To ih čini održivijim. Što je više aktivacione energije potrebno, to je teže održati tu naviku na duže vreme.

Katalizatori vaših navika

Svi smo u potrazi trikova koji će nam pomoći da dođemo do uspeha. I u hemiji se to dešava. U reakcije se dodaju katalizatori, jedinjenja koja omogućavaju da uz manje aktivacione energije imamo start reakcije.

Kada govorimo o građenju navika da trenirate jedan je veoma važan katalizator u igri:

Vaše okruženje.

Ideja je prosta – orkuženje gde živimo i radimo utiče na naše ponašanje. Ukoliko dizajniramo naše okruženje možemo da pripomognemo našim pozitivnim navikama da se zadrže.

Npr, hoćete da trčite, a u okruženju su vam svim prijatelji koji ne treniraju i po ceo dan gledaju serije i bleje po kafićima. Dizajn okruženje podrazumeva da promenite društvo, upišete se u grupu za trčanje i krenete da se družite sa aktivnim pojedincima.

Zamislite da hoćete da imate naviku da učite svaki dan 2 sata. Ukoliko živite sa glasnim cimerima to će mnogo teško ići, osim ako ne uložite energiju da svaki dan u 8:00 se zacrtate u biblioteci ili čitaonici. Isto je i sa trčanjem i vežbanjem.

Okruženje je katalizator vaših navika.

Spremite opremu za trčanje dan pred trening i već ste smanjili aktivacionu energiju koja vam je sutra potrebna da odete na trening. Ukoliko naručujete zdravu klopu svaki dan u 13:00 mnogo ste uradili da krenete da jedete zdravije.

Ovo je lekcija broj dva: Pravo okruženje je kao katalizator vaših navika – smanjuje potrebnu energiju da startujete pozitivnu naviku.

Eliminišete međustanja navika

Hemijske reakcije često imaju međustanja. Često iz početne faze A ne ide se pravo do B, nego postoji među korak X.

Hoćete naviku vežbanja? Međustanja su: uplata članarine u klubu, pronalazak trenera, istraživanje kako i gde trenirate, pakovanje opreme u torbu, vožnja do mesta treninga…

Važno je da shvatite da svaki međukorak ima svoju aktivacionu energiju.

Ukoliko hoćete da održite naviku morate da preispitate sve međukorake i vidite koje možete da elminišete. Koji međukorak vam oduzima toliko energije da vas sprečava da održite naviku?

Neki međukoraci mogu vam biti jednostavni. Imate dovoljno novca i lako vam je da platite trenera. Neki mogu biti jako frustrirajući, npr da vam je jako teško da se pojavite sami u klubu i krenete da trenirate pred nepoznatim ljudima.

Pronađite taj međukorak koji vas najviše boli i napravite rešenje koje ga isključuje ili olakšava.

Ovo je lekcija broj 3: Pažljivo proučite vaše navike i vidite da li možete da eliminišete međukorak sa najvišom aktivacionom energijom.

Da ponovimo – hemija nam otkriva principe koji mogu nam pomoći da gradimo bolje navike.

1. Svaka navika zahteva aktivacionu energiju. Ambiciozne zahtevaju puno.
2. Katalizatori smanjuju potrebnu aktivacionu energiju. Optimizujte okruženje
3. Čak i proste navike imaju međukorake. Eliminišete onaj korak koji vam oduzima najviše energije.

I to je to. Hvala Džejmsu Kliru na tekstu. Trčite lako!

The post Hemija građenja navika ili kako da uz pomoć hemije počnete da redovno vežbate? appeared first on TRČANJE.rs.

U toku priprema za maraton, desiće vam se morate raditi trening po kiši. Kako se osigurati da ne dođe do žuljeva i šta raditi kada se to desi?

Pored toga što je bitno da se treninzi ne preskaču zbog kontinuiteta napredovanja, važno je isprobati trčanje u lošim vremenskim prilikama, jer nikada ne znate kakvo će vreme biti tog dana na trci, te je potrebno da se naviknete da uslovi mogu biti veoma teški na dan takmičenja.

Ukoliko ste se spremali mesecima za određenu trku, nećete valjda odustati ukoliko taj dan bude pada jaka kiša?

Žuljevi su čest problem kod trkača, a posebno se javljaju kada trčite sa mokrim nogama. Poznati su slučajevi nastanka žuljeva:

• posle dužih deonica (maraton) – noge se upare i oznoje više nego na treningu te nastaje žulj
• trčanje po kiši – noge se pokvase vodom od spolja

Žuljevi ispod nokta

Žuljevi izazvani trčanjem, se često javljaju i kao posledica kupovine i trčanja u novim patikama. Mogu biti na pristima, petu ili stopalu. Pored žuljeva koji se vide spolja kao kesice, postoje i žuljevi koji se javljaju ispod noktiju. Nokat kasnije poplavi i otpadne. Ovo se dešava usled udaranja nokta u patiku. Rešenje za ovakav tip žuljeva jeste preventiva – pri kupovini uzmite pola broja veću patiku za trčanje.

Iskustva sa pamučnim čarapama

Evo i citat sa jednog domaćeg foruma devojke koja je imala problema sa žuljevima i stopalima, a veoma nalikuje na moje iskustvo sa žuljevima i trčanjem po kiši.

…Ma da, ja bila tvrdoglava i nisam se obazirala na to da ne treba da nosim pamučne, već poliesterske čarape ili one koje na sebi imaju oznaku CoolMax jer je u njima noga uvek suva, ali kad sam par puta izula krvave noge iz patika, prizvala sam se pameti. Pamučne čarape upijaju znoj, trčati u mokrim čarapama zimi i nije neka romantika, a leti, posledično, nastanu žuljevi. Često noga u mokroj patici ‘proklizava’ što dovede do udaranja prstiju u obod patike pa nastanu i modrice pod nokatnom pločom. Što će reći: pamučna čarapa zna da napravi (blago rečeno) mnogo neugodnih trenutaka… priznajem sve sam iskusila.

Moje iskustvo je slično. Nakon sat vremena jakog treninga po kiši nastao mi je identičan žulj poput ovoga.

Preventiva: Kako da ne dođe do žuljeva?

1. Pre trčanja namažite stopala vazelinom ili koristite bebi puder
   
2. Kupite čarape za trčanje. Sportske čarape u našim radnjama su najčešće tanke i od pamuka. Ako volite pamučne čarape – koristite deblje, a na dugačke treninge ponesite i čist par, da ih zamenite posle nekog vremena. Sintetičke čarape za trčanje su nekim trkačima bolje rešenje. Sve to zavisi od jedne do druge osobe, jer se nekim osobama noge znoje više a drugima manje. Osobe kojima se noge više znoje, za njih su kvalitetnije sportske čarape dobar izbor, na primer CoolMax. Obične poliesteske čarape su najgore rešenje.
3. Noga u patikama ne sme da “radi”, da ima “lufta”. Pazite pri kupovini! Patika mora da bude za pola broja veća, ali vaš osećaj u njoj mora da bude osećaj punoće. Ona mora jako da vas obavije i da maltene bude sastavni deo vaše noge. Isprobajte različite modele i procenite koji je vam najviše odgovara.
4. Patika se vremenom širi (takođe pri pranju), pa je u nekom trenutku morate zameniti. Ne obuvajte nove ili oprane patike na treninge duže od 7km.

Saveti: Šta ako se pojavi žulj?

1. Žulj je jako teško lečiti. Ne postoji magija koja će ga otkloniti odmah. Morate biti strpljivi (što ni ja nisam). Pa ipak, a biste ubrzali proces možete…
2. Operite predeo sa žuljem mlakom vodom i sapunom (ja koristim onaj za decu, Merima)
3. Probušite žulj (sterilnom iglom – nemojte paliti iglu upaljačem, već je obrišite alkoholom). Mnogi će vam reći da žulj ostavite da se sam splasne. I to je ok, ako imate par dana na raspolaganju da leškarite. Ako hoćete sutradan da radite trening i slobodno da hodate, probušite žulj što pre.
4. Dobro iscedite. Ja ne cedim rukama, već tuferima za šminkanje (može i maramica, toalet papir).
5. Da ne bi došlo do mogućih komplikacija, infekcije, mažite: Enbecinom (mast za oči). To je antibakterijska mast i možete je kupiti u svakoj apoteci.
6. Žulj ne lepite hanzaplastom, već pustite da diše, da bi se brže stvorila nova koža ispod. Ja čak idem do tih granica da mi ova noga sa žuljem viri kroz jorgan, kako bi svež vazduh sa više kiseonika dolazio u kontakt sa ranom.
7. Postoje i hanzaplasti sa nekim melemom “Rekord”, ali je potrebno da ovaj hanzaplast nosite 4 dana?!? Moje iskustvo kaže da je ovo uzaludno.
8. Sve ovo neće učiniti da vam se žulj opet ne vrati. Promenite ono što je izazvalo žulj. Moj žulj su izazvale neudobne patike. Kupio sam nove, a stare (koje su izazvale žulj) sam oprao i u njih sam stavio sportski uložak.

Mi smo već pisali o žuljevima. Verujem da ste se i vi susretali sa ovim problemom. Ukoliko imate savet i preporuku za druge trkače, slobodno ostavite komentar.

The post Trčanje po kiši – kako da izbegnete i zalečite žuljeve? appeared first on TRČANJE.rs.

Sa pojavom knjige “Born to run“, koja vrlo brzo postaje svetski bestseler, pravilna tehnika trčanja zauzima jednu od glavnih tema za diskusiju i dijalog. Dve su osnovne prednosti pravilne tehnike trčanja (ili barem pravilnije tehnike): efektivnije trčanje (brže i dalje uz istu potrošnju energije) i smanjenje šansi za dobijanje trkačkih povreda.

Šta je bosonogo trčanje? U ovom video ekipa iz Newton Running-a objašnjava osnove tehnike koju Dugal upisuju u knjizi “Born to run”.

Izuzetna tehnika doktora Silbermana sa NJ Sports Medicine and Performance Center. Ujedno on objašnjava angažovanja mišića zadnje lože u trčanju. Video nema veze sa Nike Free patikama za trčanje.

Super usmereni snimak dočeka i udara stopala od zemlju kada ste bosi. Probajte i videćete i da vi bez patika, prirodno ovako trčite.

Analiza tehnike Dathan Ritzenhein, jednog od veoma telentovanih američkih trkača i nekadašnjeg američkog rekordera na 5000m.

Dr Nikolas Romanov, izumitelj Pose metoda trčanja, veoma pratkično pokazuje neke greške u trčanju.

Uporedna analiza tehnike trčanja na traci sa dočekom na petu i dočekom na prednji deo stopala.

Uporedna analiza tehnike trčanja na traci sa patikama i bez patika.

Manje tehnički video, ali lep intervju koji je NY Times radio sa Kristoferom Mek Dugalom, autorom knjige “Born To Run” možete pogledati ispod.

Materijala na Youtube (Da li pratite naš Youtube kanal?) je stvarno na pretek. Mi smo napravili izbor za angažovanije trkače i trkačice koji vas može podstaknuti da trčanju priđete i sa istraživačke strane. Učite i trčite.

The post 8 jako dobrih filmova o tehnici trčanja appeared first on TRČANJE.rs.

Krenuli ste da trčite i saznali ste za sveprisutnu i svemoguću pronaciju. Izgleda kao da od nje sve zavisi, a vi nemate pojma šta je ona. Pronacija nije bauk, a posle ovog teksta razumećete i zašto.

Šta je stil gaženja?

Stil gaženja je način na koji se stopalo oslanja na podlogu u prve dve faze trčanja (oslanjanje i rad).

Pronacija je prirodna pojava

Mnogi početnici se plaše pronacije. No, pronacija je prirodna – normalna pojava.

Funkcija pronacije jeste amortizacija udarca u podlogu. Šta se dešava kada sletite sa svojih 50-150kg na tvrdu podlogu?

Svod stopala se spušta, a skočni zglob se uvrće ka unutra, sve to kako bi se amortizovao stres koji deluje na nogu prilikom udarca u podlogu. Ne čudi da teži ljudi imaju izraženiju pronaciju, ali ni to ne isključuje da i ultra laki maratonci kao što je Gebreselasije ne proniraju.

Tipovi pronacije – stila gaženja

Postoje 3 tipa pronacije:

1. neutralna pronacija (normal , neutral pronation)
2. pronacija/nadpronacija (overpronation), koja može biti blaga, umerena ili izrazita
3. supinacija/podpronacija (underpronation)

Neutralna ili normalna pronacija

U neutralnoj pronaciji se postiže ravnomeran kontakt cele površine stopala gledajući u pravcu: spolja- iznutra. To je idealan slučaj i ose svih zglobova su u jednom pravcu. Nema krivljenja stopala ni ka spolja ni ka unutra, ne troši se energija na ovo, pa se može zaključiti da je ovo i energetski najefikasniji stil gaženja.

Overponacija

Nadpronacija (overpronation) je takav stil gaženja gde se prvi kontakt ostvaruje sa unutrašnje strane stopala, odnosno pravac peta – palac prvi dodiruje tlo a tek posle i ostali deo stopala. Osa zglobova noge su pomerene ka unutra.

Osobe koje imaju ravne tabane obično imaju ovaj stil gaženja. Moguće je korigovati ravne tabane dok osoba još uvek raste, odgovarajučim ulošcima. Ko se navikne na ovakav stil gaženja može očekivati da izborom pogrešne obuće reskira bolove u nogama, Ahilovoj tetivi, ali i ozbiljnijim povredama.

Blaga pronacija je često statistički najčešća. Umerenu i izrazitu pronaciju možete da korigujete ulošcima i posebnim patikama za trčanje. Više o tome kasnije.

Supinacija

Supinacija ili podpronacija (underpronation) je suprotno pronaciji, takav stil gaženja u kome se prvi kontakt ostvaruje sa spoljašnje strane stopala, odnosno pravac peta- mali prst prvi dodiruje tlo a tek posle i ostali deo stopala.

Osobe koje imaju visok luk/svod stopala često imaju ovakav stil gaženja.

Supinacija je retka. Manje od 10% ljudi supinira.

(Ne)zavisnost tipa svoda stopala i pronacije

I ako postoji velika korelacija između tipa svoda stopala i oblika pronacije, to ne mora da bude 100% tačno. Može se desiti da imate normalni tip svoda a da pronirate i slično.

Takođe, obratite pažnju da jedno stopalo može da gazi normalno, dok drugo pronira.

Kako da proverite koji je Vaš stil gaženja?

Vašu pronaciju možete odrediti na nekoliko načina:

Mokri test (indirektan i neprecizan metod)

1. Test mokrog stopala određuje da li imate visok luk/svod stopala ili ravne tabane.
2. Na ravnoj površini, recimo betonu ostavite mokar trag stopala.
3. Ako su peta i prsti vidljivo odvojeni, onda ste verovatno supinator ili neutralni pronator, a ako su spojeni (ravni tabani) onda postoji mogućnost da imate pronaciju.

Izlizane stare patike (indirektan i neprecizan metod)

1. Pronatori najčešće ližu patike sa unutrašnje strane, dok supinatori ližu patiku sa spoljne ivice
2. Svima, po pravilu, se peta liže spolja i odatle nećete moći da zaključite koji je vaš tip pronacije
3. Kod normalnih pronatora patika se liže slično kao i kod ljudi sa blagom/umerenom pronacijom.

Čučanj

1. Izujte se.
2. Stanite ispred ogleda
3. Lagano čučnite i posmatrajte šta se dešava sa vašim stopalima
4. Ako su krenuli da se uvrću unutra, pronirate

Snimanje dok trčite na traci

Postavite kameru ili telefon iza vas dok trčite na traci i pusite usporeni snimak nakon što ste snimili trčanje nekim laganim do srednjim tempom. Primer jednog takvog snimka imate ovde.

Nakon što snimite video, možete koristit besplatni program Kinovea za analizu snimka, a primer upotrebe pogledajte na analizi Nebojšine tehnike trčanja.

Pronacija i izbor patika i uložaka za trčanje

Na osnovu toga kakav stil gaženja imate, potražite i odgovarajuće patike.

Proizvođači patika najčešće sortiraju svoje modele u neke od sledećih kategorija:

CUSHIONING – jako mekane patike, za normlane pronatore i supinatore. Ukoliko imate pronaciju, ne biste trebali da birate ove patike, jer će se pronacija samo još više iraziti pa postoji šansa da imate bolove u nogama.

STABILITY – patike koje imaju manje ili više podrške u peti  i svodu sa unutrašnje strane, kako bi pružile odgovarajuću podršku blagim i umrenim pronatorima. Mogu ih koristiti i normalni pronatori ukoliko trče duže distance, jer se noga umara i kreće da pronira u kasnijim fazama trčanja.

MOTION CONTROL – sama reč kaže, patike koje kontrolišu pokret, tako što ne dozvoljavaju preteranu pronaciju. Koriste ih izraziti pronatori. Ako ste normalni pronator ili supinator nećete moći da trčite u njima jer će vam osećaj biti kao da ste stavili kamene uloške u njih.

Ako sumnjate na pronaciju koja može da vam smeta, savetujemo vam da kupite posebne uloške za trčanje. O ulošcima nekom drugom prilikom.

Nadam se da smo vam pomogli, ukoliko imate pitanje, slobodno ih postavite u komentaru.  Za sve nove recenzije patika molim vas posetite naš sajt o patikama za trčanje.

The post Stil gaženja – pronacija 101 appeared first on TRČANJE.rs.

Postoji mnoštvo stvari koje mi kao trkači možemo da uradimo kako bismo poboljšali učinak: bolja ishrana, kvalitetniji opravak, bolji program rada…

Ali šta je sa našim lošim navikama? Sa stvarima koje nas sputavaju bez obzira na sve naše napore. Prestanite da radite ovih 10 stvari i učinite trčanje još boljim za vas.

#1 Prestanite da ignorišete bol

Neki trkači upadnu u zamku zablude da su nepobedivi i često počnu da ignorišu blage bolove. Nemojte da napravite grešku i da se uplašite da će nekoliko propuštenih treninga uništiti vašu formu, ili vas sprečiti da postignete cilj i završite trku. Bol je signal, koji vam vaše telo šalje kako bi vam javilo da nešto nije u redu. Odmor je u ovakvim slučajevima obično najbolje rešenje.

Kratka pauza od nekoliko preskočenih treninga u ranoj fazi povrede sprečiće duže pauze u kasnijim fazama. Ukoliko budete pokušavali da pregurate ovaj period bez pauze, najverovatnije ćete samo pogoršati povredu.

#2 Prestanite da sebi dajete dozvolu da jedete šta, kad i koliko hoćete

Mnogi trkači i trkačice su počeli da trče kako bi smršali, mnogima to nije pošlo za rukom. Jako često, tajna njihovog neuspeha leži u tome što su trčanje ustvari koristili kao izgovor za svaki obrok u fast fudu, sok pun šećera i ostale visoko kalorične i prešećerene proizvode. Imajte na umu da pored činjenice da trčanje sagoreva kalorije, ključ gubljenja kilograma leži u uravnoteženoj ishrani.

Ovo ne znači da sebe nećete ponekad častiti omiljenim sladoledom ili obrokom koji toliko volite, ali se potrudite da postignete kalorijski deficit.

#3 Prestanite da trčite u pogrešnim patikama

U ovoj grupi se nalaze dva tipa trkača. Oni koji trče u patikama koje nisu namenjene trčanju i oni koji trče u patikama za trčanje ali ne za njihov tip pronancije.

Obe grupe rizikuju da usled pritiska koje trpe njihovi zglobovi i mišići zarade povrede. Savet je da odredite svoj tip pronancije i uložite u pravi par trkačkih patika za vas.

#4 Prestanite da ponavljate “Ja nisam trkač”

Šta znači rečenica “Ja nisam pravi trkač”? Gde se nalazi komisija koja određuje ko je pravi trkač, a ko ne? Zapamtite, svi smo mi trkači, samo su neki sporiji a neki brži. Što bi rekao čuveni stručnjak i trener Bart Yasso “Nikada nisam sreo lažnog trkača“

Nije vam potrebno da istrčite maraton za manje od 3 sata, ako trčite rekreativno, bez obzira na brzinu i dužinu, možete ponosno da kažete svima da ste trkač.

#5 Prestanite da preskačete zagrevanje i istezanje

Najčešći razlog za preskakanje ili skraćivanje zagrevanja je nedostatak vremena, ništa ređe i to što veliki broj nas trkača mrzi da to radimo.

Ipak, svaki put kada preskočite zagrevanje imaćete osećaj da ste stegnuti ili da vas nešto probada u prvom delu trninga. Uradite zagrevanje, bez obzira da li radite intervalni trening, tempo ili dužine, važno je da krv procirkuliše i da se mišići pripreme za napor.

Za zagrevanje možete da izdžogirate lagano ili brzo hodate 5 minuta, uradite nekoliko čučnjeva i vežbi sa poskocima.

#6 Prestanite da trčite bez tečnosti

Ako ste mislili da će vas voda u toku trčanja omesti na bilo koji način, ili da je zastati na okrepnoj stanici na trci gubljenje vremena u zabludi ste. Svako ko trči duže od 30 minuta bi morao da obrati pažnjuu na hidriranje kako bi izbegao dehidrataciju.

#7 Prestanite da trčite na prazan stomak

Idealno bi bilo da pojedete nešto 90 minuta pred trening. Ako ste jutarnji trkač i krećete na trening kraći od sat vremena možete da prođete bez obroka, ali ipak uz primerenu hidrataciju. Sa druge strane, ako planirate da trčite duže od sat vremena ili da radite intervalni trening, najbolje bi bilo da se probudite sat ipo ranije i pojedete doručak koji ćete svariti do početka treninga.

#8 Prestanite da se poredite sa drugim trkačima

Uvek će postojati neko ko će moći da trči brže ili duže od vas. Zato nemojte da se poredite sa drugim trkačima koje poznajete, nemojte da sebi stvarate teret zatoo što nešto ne možete da postignete. Umesto toga, razmislite o tome koliko ste samo napredovali od prvog treninga.

U trčanju nije važno koliko ste brzi ili spori u odnosu na druge. Sami određujete svoj tempo i merite sopstveni napredak. Ne možete da izgubite jer se ne borite ni protiv koga. Borite se samo protiv sebe i sve dokle trčite pobeđujete. – Amby Burfoot, pobednik Bostonskog maratona 1968.

#9 Prestanite da budete u rutini

Trčite istom rutom, istim tempom svaki dan? Promena terena, nagiba ili tempa kojim trčite, ne samo što može da vam pomogne da pobegnete od dosade već može i da vam ozbiljno poboljša rezultate.

#10 Prestanite da očekujete lični rekord na svakoj trci

Kada ste počeli da idete na trke nije bilo teško da na svakoj trci poboljšate svoj najbolji rezultat. Ipak, kako napredujete doćićete i do granice na kojoj će svako poboljšanje rekorda zahtevati ozbiljan rad i napor.

Izbegnite pritisak moranja da budete bolji nego ikad i izaberite nekoliko trka u godini na kojima ćete trčati iz zabave, bez razmišljanja o postignutom vremenu.

The post Prestanite da radite ovih 10 stvari i učinite trčanje još boljim za vas appeared first on TRČANJE.rs.